Društvena misao Antičkog perioda | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Društvena misao Antičkog perioda". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: SOCIOLOGIJA
TEMA :
Društvena misao Antičkog perioda
Novembar, 2008.
SADRŽAJ:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
Uvodna razmatranja ......................................................................... ..... 3 Društvena Misao Antičkoh perioda…........................................... . ...... 4 Polisi……………………………………………………………………5 Sofisti………………………………………………………………...…6 Platon………………………………………………………………...…9 Aristotel……………………………………………………………….12 Filozofija Antičkog perioda……………………………………. ….....15 Misao u Starom Rimu…..…………………………………………… .16 LITERATURA: ................................................................................... 17
2
Uvod
Svako doba u istoriji ima svoje državno i društveno ure enje. Državna ure enja, kao što znamo, monarhija i republika. Monarhija je državno ure enje kada na vlast dolazi čovek koji potiče iz neke bogate aristokratske porodice. Njega zatim nasle uje naslednik, bilo sin ili sestrić. Narod se o tome ništa ne pita. Monarhija je dugo vladala u istoriji. Dinastije su te koje vladaju u monarhiji. Za razliku od nje, republika je oblik državnog ure enja kada vladara bira narod. Onaj koga narod izabere postaje predsednik. Ipak, ovog puta govorimo o društvenim ure enjima i “Društvenim Mislima” koje su ta uredjenja stvarali. Društveno ure enje dosta zavisi od oblika državnog ure enja. Društveno ure enje može, normalno, biti pozitivno i negativno. U antičko doba1 postojala je demokratija, koja je važila za glavni oblik društvenog ure enja u to vreme. Najveći deo modernog uredjenja društva, nauke i filozofije dugujemo dostignućima i pronalascima iz antičkog perioda. Kasnije, u srednjem veku, koje sa punim pravom nazivamo mračno (mračni srednji vek) doba javlja se feudalizam. Nova otkrića i razvoj počinju tek u doba Renesanse. Još jedna zanimljiva činjenica, da nije bilo Mavarskih osvajanja Grenade i celog Pirijnejskog poluostrva, današnje Španije, zapadna kultura ne bi uopšte znala niti crpla znanje iz dostignuća Antičkog perioda. Maori (Arabljani) su nakon osvajanja Grčke pametno postupili i spasili, preveli i iskoristili većinu znanja iz starogrčkog perioda što je izazvalo procvat (renesansu) arapske kulture u periodu stvaranja muslimanske religije pa do prvih krstaških ratova. Moramo napomenuti, da se pre feudalizma pa i u antičko doba javlja robovlasništvo. To je nešto što je, pre svega, bilo veoma neetički i nedemokratsko ali je ipak pomoglo razvoju grčke kulture, filozofije i nauke.. Robovi su bili oni koji su služili gospodarima i oni nisu imali na pravo glasa, mišljena i govora.Samo su radili poslove koji Antički Grci nisu radili. Robovlasništvo je bilo dosta zastupljeno u doba antičke Grčke i Rima, a kasnije i u velikim kolonijama španskih konkvistadora. Robovi su se uvozili i izvozili. Bilo ih je puno u Americi tokom Rata za nezavisnost. Bila je to "trgovina ljudima". Ipak, i robovlasništvo je dosta važno u pogledu razvoja društvenih ure enja. Sva društva koja su postojala bila su mnogo važna u oblikovanju svetskoj istoriji. Ona su uticala i na razvoj čovečanstva. Svako društvo u sebi je nosilo dobre stvari, ali su postojale i one loše. To je, bar logično. Da li će se javiti još neki novi oblik društvenog ure enja, to samo zavisi od ljudi i njihovih stremljenja. Snazan uticaj Antike osavio je neizbrisiv trag na civilizaciju modernog drustva. Sve danasnje nauke vuku korene iz tog perida, iz doba kada su filozofi raspravljali o pitanjima vezanim za coveka i drustvo ili na primer, filozofiji prirode. U istoriji Sociologije nije sporno da su prve celovite teorije o drustvu pocele da se javljaju u misaonoj tradiciji Anticke Grcke a narocito u periodu u periodu ucvrscivanja ideje demokratije kao osnovnog drustvenog uredjenja. Medjutim, za razumevanje svih teorija nuzno je pomenuti i tadasnju organizaciju drustvenog zivotu a narocito najvazniju instituciju Polis2.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET