Droga | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Droga". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ
1. Uvod
2. Arheološka znanja o drogama
3. Teorije o uzrocima narkomanije
4. Definicija o uzrocima narkomanije
5. Narkomanski sleng
6. Droga u mladi
7. Društvena opasnost od narkomana ( droga i kriminal )
8. Neovlašcena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
9. Omogućavanja uživanja opojnih droga
10. Istorijat narkomanije u našoj zemlji
11. Sprečavanje i lečenje narkomanije
12. Zaključak
13. Literatura
Uvod
Droga može biti dobro koje priroda spontano nudi čovečanstvu, a istovremeno i otrov sposoban da ga uništi: droga je jedno i drugo. Droga je danas, na žalost, otrov koji postupno i neumoljivo nagriza čovečanstvo.
Poslednjih godina došlo je do brojnih otkrića i novih saznanja, pre svega na planu terapije i prevencije. Mnoga od njih još uvek su nepoznati široj javnosti, naročito najugroženijem segmentu populacije, mladima, kao i većem delu stručne javnosti (psiholozi, neuropsihijatri, internisti, infektolozi, sociolozi, pedagozi, sportski treneri, pravnici, policija ...). Radi se o pojavi prema kojoj još uvek mnogi stručnjaci imaju odbojan, iako u osnovi iracionalan stav, pa prema tome i nedovoljna znanja iz ove materije.
Arheološka znanja o drogama
Ne postoji način da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, ali je sigurno da to rade prilično dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i jače droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, doživljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obično korišćene u religioznim i kultnim obredima, gde su određeni ljudi iz grupe pokušavali da stupe u kontakt sa bogovima, preminulima, kao i da kontrolišu smrt, nesreću, vreme, bolesti...No, droge nisu korišćene samo u obredima, već i svakodnevno, kao što je to slučaj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca žvaću lišće koke.
Razni istorijski izvori nam govore da su droge korišćene i kao dodatna stimulacija u bitkama. Pokret Asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udruženje odanih, skoro fanatičnih pristalica, koji bi serijom politički motivisanih ubistava doprineli njegovim ličnim ambicijama. Podatak o konzumiranju opojnih sredstava dolazi od Marka Pola, koji je putujući tuda 1271/72. godine, opisao proces inicijacije mladića u asasine: «...postoji tvrđava na ulasku u Vrt, dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi način da se unutra uđe. U svom igralištu, On (misli se na Starog Čoveka, učitelja) drži veliki broj mladeži iz cele zemlje, godina 12 do 20, koji imaju osećaj za vojevanje. Onda ih On uvodi u njegovu baštu, prvo im dajući piće, određeni napitak, od koga se pada u duboki san...Kada se znatno kasnije probude, zateknu sebe na mestu toliko divnom, te cene da su u Raju...I, kada Stari Čovek odluči da ubije nekog princa, on će reći nekome od ove mladeži: «Idi i ubij tog i tog, a kada se vratiš, moji će te Anđeli odvesti u Raj...» Kao što vidimo, Marko Polo pominje određeni napitak, koji je najverovatnije bio bhanga, piće spravljeno od konopljinog ulja, koje je čak 3-4 puta jače od hašiša, tako da proizvodi jake ekstatičke doživljaje, prepune vizija.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET