Crkva i politika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Crkva i politika". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УВОД
За рад из социологије сам се одлучила јер ме социологија као предмет интересује,а и полагаћу је на пријемном испиту на Економском факултету.
Тему “црква и политика” сам oдабрала зато што је то био један од начина да се упознам детаљније са хришћанством и православљем. Религија ме је увек интересовала али због разних околности нисам била у прилици да је упознам у оној мери у којој сам ја то желела.
У изради овог рада наилазила сам на доста потешкоћа које произлазе из чињеница да нема довољно литературе на тему мог реда. Ипак, књиге које су писане на ову тему,обично су црквене и у њима се користе стручни термини због тога је било потребно посветити више пажње и врмена њиховој обради.
У решавању проблема литературе помогао ми је Отац Жељко Ђурић који ми је позајмио неке од својих књига.
Зашто се црква бави социјалном проблематиком
Социолошки разлог за изградњу социјалног учења цркве лежи у чињеници да је сама она,као сложена и разграната организација,представљала нарочито у средњем веку,један моћан и привилеговани друштвени ред,један сталеж с крупним економским интересима и могућностима.
Право и дужност да изгрди своје социјално-политичко учење и да утиче на усмеравање економских и политичких односа црква изводи из основе свог религијског учења. Основни задатак цркве је да 'води људе к богу',да се брине за њихов 'вечни живот'.Да би верник заслужио 'вечни живот' он мора у 'овоземаљском животу' да поступа по прописима које је утврдила црква,пошавши од принципа које је пружио Христос. Према томе црква је дужна да усмерава варнике ка 'вечном животу', а самим тим и да утиче на све видове њиховог 'овоземаљског живота'. На тај начин се основни теолошки разлог претвара у морални:сва подручија људског жинота боло да је реч о личном ставу човека према разним вредностима,о међуличним,политичким и економским односима-нужно подлежу неким нормама,па је дужност и право цркве да се залаже за оне норме које је поставило хришћанство. Поред права да се бави социјалним питањима које црква извлачи из свог религијског,тј. теолошког учења и социолошког разлога постоји још један разлог који то оправдава. Он је такође доктринарно-теолошке природе и састоји се у следећем.Религија,односно црква,има за своју основу догму божанског стварања света. Међутим,у друштву разни друштвени редови и појединци немају једнак положај. Једни су привилеговани,а други потчињени,једни су управљачи,другима се управља. Ако се уз поставку о божанском стварању света дода и поставка о божјој доброти јасно је да се мора поставити питање:како је добри Бог могао створити и допустити један свет у коме постоје неједнакост и неправде? Ако је хтела да одржи догму о божанском стварању света и о божјој доброти,црква је морала да изгради социјалну филозофију која би те догме довела у склад с чињеницом социјалне неједнакости.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET