Budizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Budizam". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Nišu
Učiteljski fakultet Vranje
Odeljenje u Negotinu
Velike svetske religije:
Budizam
Negotin
Sadržaj
Uvod…………………………………………………………………………………………..3
Rođenje Bude i začetak budizma……………………………………………………………..5
Budini raniji životi…………………………………………………………………………….5
Budin život: …………………………………………………………………………………..6
Detinjstvo
Brak
Četiri znaka
U potrazi za prosvetljenjem
Propovedanje
Otpori Budi
Želja za smrću
Budizam……………………………………………………………………………………….8
Čeriri plemenite istine………………………………………………………………………….9
Predstavljanje Bude u budističkoj umetnosti…………………………………………………11
Verski objekti…………………………………………………………………………………12
Simboli………………………………………………………………………………………..12
Zen priče……………………………………………………………………………………...13
Citati………………………………………………………………………………………….13
Dhammapada…………………………………………………………………………………15
Zaključak……………………………………………………………………………………..16
Literatura……………………………………………………………………………………..17
Uvod
Kultura je deo socijalnog života i određuje životni stil pojedinaca ili grupa u okvirima društva. Ona odista reprezentuje sve ono što čovek kao jedinstveno biće stvara.
Jedan od najvažnijih elemenata kulture je religija. Potiče od lat. reči religio što znači božanstvo; učenje koje se tiče najvišeg bića. Religija ima svoju strukturu koja izražava njen posebni sistem, ali i njenu vezu sa drugim kulturnim tvorevinama u društvu. Tu strukturu čine: učenje o bogu, religijska osećanja, rituali (obredi), simboli i religijska organizacija. U mnogim društvima religiozne vrednosti značajno oblikuju živote i imaju poseban uticaj na ponašanje ljudi. Postoje tri osnovne grupe teorija religije. Prema prvoj, religija je izum jedne (obično vladajuće) grupe ljudi kao sredstvo zaštite privilegija iste te grupe ljudi. Prema drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bića, a prema trećoj grupi teorija, religija je samo ljudska sklonost ka sujeverju proizašla iz nedovoljnog poznavanja prave prirode stvari.
Osnovna podela religija posmatrana sa aspekta broja božanstava u koja se veruje je: politeizam i monoteizam. Za politeističke religije karakteristično je verovanje u više bogova, različita božanstva koja vladaju različitim delovima prirode i ljudskog delovanja. Politeizam je karakterističan za stare, paganske religije. Politeističke religije su više ritualne i obredne nego teorijske, no često se sporije šire od monoteističkih religija. Najznačajnije stare religije su bile politeističke (egipatska,grčka,rimska, nordijska). Gotovo svi narodi Evrope su pre primanja hršćanstva bili politeisti. Iako su politeističke religije po nastanku starije od monoteističkih, danas su gotovo iščezle (izuzetak su hinduizam i plemenske religije).
U svetu danas postoji veliki broj religija a najpoznatije i najrasprostranjenije su:
hršćanstvo (oko 2,1 milijardi vernika)
islam (oko 1,5 milijardi vjernika)
hinduizam (oko 900 miliona vernika)
kineska tradicionalna religija (oko 300 miliona vernika)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET