Antičko učenje o društvu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Antičko učenje o društvu". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Разматрања о друштву налазе се још у старим источњачким цивилизацијама, у старом Египту, Вавилону, Индији и Кини. Она су сачувана фрагментарно у облику записа, законских прописа и моралних и регуларних поука. Друштвено – економски односи у старом Египту, Вавилону и Кини, нису били повољни за развој друствених теорија. То су биле државе са аграрном привредом, кастинским друштвеним уређењем и деспотским облицима владавине на крутим правним системима који су имали религијску основу. У оваквим друственим условима, у којима није постојала слобода грађана, размишљања о друштву била су несистематична и претежно прагматског карактера, садржавајући у себи упутства за свакодневни живот, набрајајући дужности. Чак и кад су размишљања прелазила ове оквире, и односила се на породицу и државу, она су била конзервативна јер су постојеће односе у друштву приказивала као вечне, а промене објашњавала вољом натприродних бића.
Значајније теорије о друштву настају тек у античкој Грчкој. У античкој Грчкој били су остварени неопходни услови за развој теорије о друштву. Ти услови произилазли су из релативно вишег степена у развоју производних снага , тако да је класна подела на робове и робовласнике омогућила једном слоју људи да се не бави материјалном производњом већ да се бави само духовним радом, па и размишљањем о друштву. Политички живот у грчким градовима – државама, које су по правилу, обухватале један град са сеоском околином, био је испуњен, не само борбом између супротних класа (робова и робовласника), већ и борбом између разних слојева робовласничке класе.
Овакви друштвени услови били су много повољнији за развој теорије о друштву од услова који су постојали у старим источњачким цивилизацијама. Зато се тек у античкој Грчкој јављају значајније теорије о друштву. У извесном смислу, елементе друштвене мисли срећемо још код Хомера и Хезиода, а Херодотова Историја и Тукитидов Пелопонески рат садрже многе социолошке податке о том периоду. Они су могли то расправљање о друштву отпочети захваљујући како повољним друштвеним околностима, тако и мисаоних творевина својих претходника.
Појам и подела античког учења о друштву
Античко учење о друштву обухвата хиљадугодишње временско раздобље: од јонских почетака у VII/VI веку п.н.е. па практично све до VI века нове ере, односно до декрета цара Јустинијана, којим су 529. године забрањене и затворене све паганске филозофске школе у Атини. Та формална забрана учења филозофије представља уједно и симболички крај читавог античког периода европске цивилизације. Након њега настаје тзв. хришћанско доба у коме вера у једног Бога са три лица ( Отац, Син и Свети дух) постаје општеобавезујући образац и за мисљење и за деловање.
Филозофија је и после формалног нестанка антике наставила да траје, нарочито у Источном римском царству (Византија) добијајући током времена нов изглед и садржаје у складу с актуелним хришћанским вредностима. За разлику од Западног римског царства, које је у V веку потпало под власт варвара са севера, византијско друштво се развијало као наставак грчке антике. Исто важи и за византијску филозофију, с тим да се она није развијала самостално, већ као средство за разјашњење хришћанског учења.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET