Saobraćajna politika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Saobraćajna politika". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj:
Uvodna razmatranja...........................................................................................................2
Aktuelna pitanja saobracajne politike zemalja u tranziciji.................................................6
Zaključna razmatranja........................................................................................................10
Literatura...........................................................................................................................11
Uvodna razmatranja
Saobraćajna politika je nauka i veština upravljanja saobraćajnom delatnošću kao jednim od načina upravljanja državnim poslovima. Saobraćajna politika je deo ukupne politike države (društva) i predstavlja deo njegove ekonomske, industrijske, investicione, socijalne, ekološke politike, politike zapošljavanja i dr.
Saobraćajna politika na nivou države, bilo da je u vidu preporuka ili zakonom nametnutih obaveza, predstavlja način kojim organi vlasti podstiču razvoj delatnosti. Za ostvarivanje ciljeva preduzimaju se mere za optimalni razvoj svih grana saobraćaja u okviru saobraćajnog sistema zemalja.
Osnovni zadatak saobraćajne politike jeste uspostavljanje optimalne strukture saobraćajnog sistema, koja se ispoljava kroz smanjenje učešća troškova prevoza u ceni materijalnih proizvoda.
Strategijski ciljevi savremene saobraćajne politike su:
• zadovoljavanje društvenih potreba u prevozu, kako putnika, tako i _1
materijalnih dobara;
• jednaki uslovi privređivanja za sve prevoznike u uslovima
konkurencije na tržistu prevoznih usluga;
• postizanje drustvene rentabilnosti u saobraćaju;
• slobodan izbor prevoznog sredstva;
• uvažavanje ekonomskih, ekoloških, energetskih i drugih prednosti pojedinih saobraćajnih grana (prevozilaca);
• stvaranja optimlanog saobraćajnog sistema i njegove kompati¬bilnosti sa jedinstvenim evropskim saobraćajnim sistemom.
Ostvarivanje ciljeva saobraćajne politike zasniva se na sledećim
osnovnim načelima:
• integralnom jedinstvu i povezanosti privrede i saobraćaja;
• jedinstvu saobraćajnog sistema;
• optimalnom korišćenju prirodnih, geografskih i ekonomskih
uslova;
• maksimalnom sniženju transportnih troškova;
• opštedruštvene rentabilnosti.
U savremenim uslovima saobraćajna politika mora se jasno definisati, a onda i dosledno sprovesti. Za njeno sprovođenja mora postojati odgovarajuća aparatura i institucionalna infrastruktura (zakoni, propisi, pravila, organi i tela za sprovođenje i kontrolu, itd.).
Saobraćajnu politiku države, po pravilu, definišu organi nadležni za saobraćaj, ali u skladu s širim društvenim ciljevima. Stoga se ona usvaja na nivou vlade i skupštine, kao i na nadnacionalnom niovu (EU). Najvažniji organ za definisanje saobraćajne politike, kao i za njeno sprovođenje, jeste Ministarstvo saobraćaja. Sprovođenje zahteva saradnju i sinhronizovane akcije sa drugim ministarstvima, kao i sa institucijama i organima na različitim nivoima.
Mere saobraćajne politike kojima se organizuje, sinhronizuje i prati njena realizacija obuhvataju:
• mere regulacije (zakoni, standardi, pravilnici i dr.);
• politiku cena (oporezivanje, naknade za infrastrukturu, za ekološke uticaje, stimulativne tarife za javni saobraćaj - uz kompenzaciju pervoznicima i s1,);
• investicionu politiku (usklađivanje razvoja magistralne infrastrukture na nacionalnom i međunarodnom planu, regionalno i lokalno usklađivanje mreže s magistralnom, poboljšanje infrastrukture itd.);
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET