Doboš kočnice | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Doboš kočnice". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Uvodni deo
Osnovni zadatak sistema za kočnje je smanjivanje brzine kretanja vozila do zaustavljanja ili do neke poirobne brzine kretanja, i to sa određenim i kontrolisanim usporenjem. Znači, kočni sistem osim maksimalnih usporenja (naglog zaustavljanja u slučaju opasnosti), treba da obezbedi blago kratkotrajno planirano kočenje (radi zauslavijanja ili smanjenja brzine), blago dugotrajno kočenje na dugim nizbrdicama (radi konlrole brzine kretanja) i trajno zadržavanje vozila u mestu, tj. parkiranje.
Osim svog osnovnog zadatka, sistem za kočenje mora da ispuni i sledeće posebne zahteve:
obezbeđenje stabilnosti vozila pri kočenju,
dobro odvođenje toplote sa kočnih površina,
mogućnost lakog rukovanja, odnosno kočenja, sa što manjim zamorom
vozača,
odsustvo škripe, itd.
Medutim, sistem za kočenje treba da ispuni i opšte zahteve kvaliteta funkcija u eksploataciji, i to sa posebnom napomenom, pošto se motorno vozilo sa bilo kakvim neispravnostima na sistemu za kočenje iz razloga bezbednosti kretanja u javnom saobraćaju ne može smatrati ispravnim i sposobnim za eksploataciju.
Zbog složenosti zadataka i oštrine zahteva, sistem za kočenje predstavlja složeni sistem, sastavljen iz više podsisiema i to:
radne kočnice,
pomoćne kočnice,
parkirne kočnice,
dopunske kočnice (usporači).
Radna kočnica preuzima izvršavanje najvaznijih zadataka kočnog sistema, odnosno kočenje vozila maksimalnim usporenjima (u slučaju opasnosti) i sva blaza, kratkotrajna kočenja u normalnim uslovima kretanja.
Pomoćna kočnica sc koristi isključivo radi povećanja bezbednosti vozila u saobraćaju, odnosno radi ostvarivanja veće sigurnosti kočnog sistema. Njen zadatak je da obezbedi mogućnost kočenja vozila i u slučaju da dođe do otkaza u podsistemu radne kočnice.
Parkirna kocniča (kao što i sam naziv kaže) ima zadatak da obezbedi trajno kočenje vozila u mestu, tj. parkirno kočenje. Ukoliko se ova kočnica reši tako da se moze aktivirati i pri kretanju vozila, što se najčešće i radi, ona može da preuzme i zadatke pomoćne koćnice.
Dopunska kočnica (usporač) prvenstveno je namenjana blagom, dugotrajnom kočenju, pri kretanju vozila na dužim padovima. Zbog toga je ona obavezna samo za vozila većih ukupnih težina.
Svaki od navedenih podsistema rešava se, u osnovi, na isti način, ukljućujući iste komponente, odnosno mehanizme:
komandu,
prenosni mehanizam (instalacija),
kočnicu (izvršni mehanizam).
Komanda služi za aktiviranje odgovarajućeg podsistema (tj. radne, pomoćne, parkirne i dopunske kočnice). Svaki podsistem mora da ima svoju komandu za postizanje veće sile kočenja, a u cilju pojačanja sile koju razvija, vozač na komandi, primenjuje se komandni mehanizam sa pojačavačem (servo-uređaje).
Prenosni mehanizam (instalacija) ima zadatak da dobijeni impuls od komande prenese do izvršnog organa - kočnice.
Ovaj mehanizam može se rešavati na više načina, uglavnom zavisnih od načina obezbeđenja potrebnih sila, za aktiviranje kočnice.
U slučaju neposrednog komandovanja, tj. kada sila koju razvija vozač na komandi predstavlja istovremeno i silu aktiviranja same koprеnosni mehanizmi. Zbog teškoća koje se pojavljuju u obezeđenju istovremenog i jednakog aktiviranja većeg broja kočnica, mehanički prenosni mehanizmi se koriste, po pravilu, samo u slučaju kada se kočenje vrši samo na dva točka.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET