Čovjek kao faktor sigurnosti saobraćaja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Čovjek kao faktor sigurnosti saobraćaja". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
UVOD 3
1. VOZAČI I KARAKTERISTIKE 4
1.1 Osjećaj situacije i iskustvo u vožnji 5
1.2 Zamor vozača 5
1.3 Alkoholisanost vozača 6
2. ODNOS VOZAČ – VOZILO – OKRUŽENJE 7
2.1 Opšta predstava odnosa vozač – vozilo – okruženje 7
3. POLICIJSKI POSLOVI U BEZBJEDNSOTI DRUMSKOG SAOBRAĆAJA 9
4. DJELOVI PRAVILNIKA O UNUTRAŠNJOJ KONTROLI BEZBJEDNOSTI SAOBRAĆAJA 12
4.1 Uslovi prijema nadzora nad zdravstvenom kontrolom vozača 13
4.2 Psihofizičko stanje vozača 14
4.3 Trajanje upravljanjem motornog vozila i odmor vozača 14
5. ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
UVOD
U ovom maturskom radu obradio sam tematiku čovjeka kao faktora sigurnosti u saobraćaju. Ljudski faktori su ključni u saobraćaju svuda u svijetu. 90% nesreća koje se dešavaju u BiH i u svijetu su prouzrokovane ljudskim faktorima. Ovaj maturski rad je strukturisan preko odnosa kao npr:
Odnos vozač – vozilo – okruženje
... ali isto tako opisana je i tematika karakterističnih osobina vozača koji podvrgavaju saobraćajnim nesrećama.
Raspoloživi statistički podaci pokazuju da je čovjek daleko najčešći uzročnik saobraćajnih udesa. Iz toga je lako zaključiti da je osnovni problem bezbjednosti saobraćaja ponašanje čovjeka, prije svega vozača, ali i drugih učesnika u saobraćaju. Tako je danas, a tako je bilo i prihe mnogo godina. Drugim riječima, izuzetni tehnološki napredak u gradnji vozila, opremanje vozila nizom „inteligentnih“ sistema, gradnjom visoko automatizovnih „elektronskih“ vozila, itd., nije bio praćen i odgovarajućim razvojem svjesti čovjeka, vozača, njegove odgovornosti i razumijevanja rizika koji postoje učestovanjem u saobraćaju. Postoji duboki, sve veći nesklad između razvoja svjesti čovjeka i razvoja tehnologije. Tehnologija ide napred sve brže, a svj est čoveka se u svojoj suštini ne mjenja adekvatno. Zbog toga je više nego jasno da u svim nastojanjima za povećanje bezbjednosti saobraćaja najveća pažnja treba da se posvećuje čovjeku, kao najvažnijem faktoru bezbjednosti. To je opšte poznato, o tome se mnogo govori, sprovode se opsežna naučna istraživanja, utvrđuju se osmišljeni programi saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja. Zakonska regulativa koja uređuje ovu oblast je, međutim, veoma skromna. Ona ni izbliza nije u skladu sa značajem čovjeka kao faktorom bezbjednosti saobraćaja. Očigledno je da se radi o veoma složenim pitanjima, koje nije tako lako regulisati kao u tehnici. Problem je multidisciplinarni, ali glavnu riječ na ovim poslovima svakako treba da vode psiholozi, naučnici koji se bave izučavanjem ponašanja čovjeka (behavioral scientist), ljekari, pedagozi.
1. VOZAČI I KARAKTERISTIKE
Analize pokazuju da se u brojnim slučajevima olako procjenjuje da je saobraćajna nezgoda nestala zbog nedovoljnog iskustva ili nepažnjom u vožnji, ali se iskustvo i pažnja moraju svakako uvažiti kao bitni činioci bezbjednog upravljanja vozilom. Događaji saobraćajne nezgode prepisuje se, u izvjesnom broju slučajeva isključivo „ljudskom faktoru“. Pored krivnje vozača za izrazito nepravilno izvođenje radnji vozilom, konstatuje se kod pojedinih nezgoda da je uzrok „nedovoljno iskustvo u vožnji“ ili „psihofizičko stanje vozača“.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET