Autobuska stajališta – tipovi, projektovanje i oprema | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Autobuska stajališta – tipovi, projektovanje i oprema". Rad ima 43 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Saobraćajni fakultet
Univerziteteta u Beogradu
Katedra za saobraćajno inžinjerstvo
Saobraćajno projektovanje
Seminarski rad
Autobuska stajališta – tipovi, projektovanje i oprema
2002-1-198
Beograd, 2009.
Uvod
Autobuska stajališta su posebno oblikovane i označene saobraćajne površine na kolovozu puta ili ulice, namenjene zaustavljanju autobusa odnosno ulasku i izlasku putnika.
Autobuska stajališta postoje i na vangradskoj i na uličnoj mreži. Vangradska autobuska stajališta su po pravilu “komunikacione tačke” sa daljinskim transportom putnika za naselja koja su u blizini puta. U naseljima i gradovima autobuska stajališta opslužuju pre svega sisteme javnog masovnog prevoza putnika ili neke njegove para-oblike, ukoliko sistem nije razvijen (recimo prigradski saobraćaj koji preuzima deo gradskog i sl.). Zbog više mogućih kategorija saobraćajnica i različitih oblika njihove realizacije i autobuska stajališta mogu biti izvedena na različite načine.
Tipovi autobuskih stajališta
Autobuska stajališta se mogu podeliti na više načina u zavisnosti od sledećih obeležja:
prema obliku autobuskog stajališta
prema položaju autobuskog stajališta u odnosu na raskrsnicu
prema položaju autobuskog stajališta u odnosu na obeleženi pešački prelaz
prema broju autobusa koji se mogu istovremeno opsluživati
prema režimu saobraćaja
Podela autobuskih stajališta prema obliku
Prema obliku autobuska stajališta mogu biti:
u krajnjoj (ivičnoj) saobraćajnoj traci
u autobuskoj niši:
sa razdelnim ostrvom
bez razdelnog ostrva:
sa punom širinom
poluniša
Autobuska stajališta u krajnjoj (ivičnoj) saobraćajnoj traci
Ovo je najjednostavniji i najčešći tip autobuskog stajališta. Širina saobraćajnih traka se kreće od minimalnih 2.5 m do 3.75 m. U zoni signalisanih raskrsnica širina trake ne bi trebala biti manja od 3.00 m.
EMBED AutoCAD.Drawing.15
Prednosti ovakvog tipa stajališta su sledeća:
pogodan za putnike jer autobus staje paralelno uz ivičnjak trotoara;
najpogodniji za vozače autobusa jer zahteva najmanje manevrisanje, kočenje i ubrzavanje se vrši u pravolinijskom kretanju autobusa, dobra je preglednost na autobusko stajalište iz autobusa i nema problema pri uključivanju autobusa u saobraćaj;
zaustavljanje na ovakvim stajalištima najmanje utiče na kvalitet prevoza jer su najmanji vremenski gubici, a time i zagađivanje okoline u odnosu na ostala stajališta.
Nedostatak ovakvog tipa stajališta je sledeći:
autobus blokira saobraćajnu traku za ostali saobraćaj i stvara red zaustavljenih vozila, a to je naročito izraženo u slučajevima kad vozila nemaju mogućnost obilaženja autobusa, a autobusi su česti i dugo se zadržavaju na stajalištu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET