Metodologija sistema obračuna standardnih troškova | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Metodologija sistema obračuna standardnih troškova". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MENADŽERSKO RAČUNOVODSTVO
Metodologija sistema obračuna standardnih troškova
Beograd, 2010
S A D R Ž A J
UVOD
Obračun troškova treba da odgovori na pitanja gde su i u vezi sa čim su troškovi u preduzeću nastali. Predmet istraživanja su standardni troškovi u sistemu obračuna. Standardni troškovi su ključni elemenat na raspolaganju preduzeću koje ga poseduje, koji, ako se njime koristi na pravi način, ima snagu na tržištu pokazati samu suštinu preduzeća.
Istraživanje obuhvata dva dela:
a) Obuhvata teorijski deo troškova kao osnove istraživanja.
b) Obuhvata definisanje troškova i njegov položaj u sistemu obračuna po standardnim troškovima.
Značaj ovog istraživanja je da kompanije gledaju na standardne troškove kao na glavni element obračuna troškova. Cilj istraživanja je utvrditi kako funkcioniše sistem obračuna po standardnim troškovima u praksi. Osnovna hipoteza našeg istraživanja je da je standardni trošak u uskoj vezi sa sistemom obračuna, sa kojim čini jednu nedeljivu celinu, uz druge elemente kao što su kalkulacija,ukupni troškovi,alokacija i dr. Našu generalnu hipotetičku tvrdnju operacionalizujemo preko sledećih posebnih:
1) Standardni troškovi su veoma bitni za obračuna troškova
2) Standardni troškovi omogućavaju proizvođaču adekvatan način obračuna troškova,bolje odlučivanje i optimalnu raspodelu resursa. U radu se koristi deduktivna metoda kojom se uobličavaju saznanja o troškovima u celini. Pored toga koristimo analizu i sintezu.
Najvažniji deo upravljačkog računovodstva je obračun troškova. Njegov osnovni zadatak je da prati troškove osnovnih činilaca bez kojih taj proces ne bi mogao da se odvija, a takodje da prati i stvaranje učinaka, kao rezultata proizvodnih aktivnosti.Organizacija obračuna u izvesnoj meri je zakonski regulisana, ali je prevashodno prepuštena samim preduzećima.Formulisanje ciljeva i zadataka obračuna troškova je najvažnije pitanje pri utvrdjivanju troškova.Obračun troškova se obrađuje u posebnom kontnom okviru,klasu 9 – Obračun troškova i učinaka. Glavna knjiga pogonskog obračuna, kao osnovni izvor informacija, treba da obezbedi podatke o tome:
koliko je čega utrošeno u preduzeću,
gde su nastali troškovi,
u vezi sa kojim učincima su nastali troškovi,
koliki su i po osnovi kojih proizvoda nastali prihodi, rashodi, dobici ili gubici.
Troškovi su novčano izražena trošenja sredstava i rada koji su sastavni delovi cene koštanja učinka.Za pojam troškova bitno je da su oni vezani za učinke koji se sreću u svakoj vrsti preduzeća, a ne samo u proizvodnim I sve što predstavlja element cene koštanja, istovremeno predstavlja i trošak, tako da izvan kalkulacije nema troškova. Troškovima se ne mogu smatrati izdaci i trošenja sredstava slučajnog ili neredovnog rada. Kaliranje, kvar, rastur i lom iznad planiranog normalnog iznosa ne smatra se troškom, već vanrednim rashodom. Samo unapred utvrđeni, planirani, ravnomerno rasporeneni na celu godinu, normalni iznos kaliranja, kvara i loma poprima karakter troškova, jer je samo taj iznos integralni deo cene koštanja učinka. U cenu koštanja odnosno iznosu ukupnih troškova objedinjeni su celokupni napori preduzeća u postizanju određenog internog finansijskog rezultata. Objedinjujući sve troškove, cena koštanja predstavlja tačku ispod koje prodajna cena ne bi trebalo da se spušta, jer ispod te tačke nastaje faza gubitka.U literaturi se susreću brojne podele troškova u kojima su troškovi grupisani s različitih aspekata. Stvarni troškovi su izraz istinih, stvarno nastalih trošenja u jednom periodu. Dobijaju se u knjigovodstvu na kraju određenog obračunskog perioda. Planski troškovi su predvineni troškovi za određeni period (najčešće godinu dana). Kao osnova za predvinanje ovih troškova mogu poslužiti stvarni troškovi prošlih perioda, ali isto tako i predvinanja o kretanju troškova u periodu na koji se oni odnose. U odsustvu standardnih troškova planski troškovi pokazuju koliko će iznositi troškovi, odnosno koliko će normalno iznositi stvarni troškovi, ako se ostvare uslovi na osnovu kojih su oni predvineni. Planski troškovi su veoma pogodno sredstvo kontrole stvarnih troškova. Razlike koje se javljaju izmenu planskih i stvarnih troškova, tretiraju se kao odstupanje od normale. Standardni troškovi su takođe unapred utvrđeni troškovi. Bitna odlika je to što se oni utvrđuju na bazi svestrane naučne studije (naučnih metoda, naučnih predvinanja). I oni predstavljaju najtačnije merilo postignute ekonomičnosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET