Krеаtivnо rаčunоvоdstvо – mоtivi, instrumеnti i pоslеdicе | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Krеаtivnо rаčunоvоdstvо – mоtivi, instrumеnti i pоslеdicе". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Креативно рачуноводство – мотиви, инструменти и последице
Резиме
Постојање великог броја предузећа са значајним степеном јавне одговорности у први план је истакло потребу за транспарентним, благовременим и поузданим финансијским извештајима. Међутим,склоност менаџмента да обликује финансијске извешаје у складу са својим циљевима – остварење високе зараде (бонуса), добијање репутаџије доброг менаџера јер предуезће из године у годину исказује у билансу добар пирносни и финансијски положај – подтичу менаџмент да одступајући од међународних и националних рачуноводствених прописа, чија примена доводи до истинитог и објективног билансирања, примењују мере креативност рачуноводства, које доводе до неистинитих (лажних) биланса.. Такви биланси, наравно, изазивају неповерење корисника. Примена креативног рачуноводства у финансијском извештавању, у оним земљама у којима се финансијска тржишта још налазе на почетку свог развоја, као што је случај са Републиком Српском, могла би довести до губитка поверења учесника на финансијским тржиштима и до нестабилности тих тржишта и успоравања њиховог развоја. У овом раду се разматрају циљеви и инструменти креативног рачуноводства, фактори који погодују његовој примени и последице његове примене.
Увод
Развој финансијских тржишта и интернационализација пословања предузећа су довеле до повећања степена њихове јавне одговорности. Финансијски извештаји предузећа су постали важан и незаобилазан извор информација, за велики број инвеститора, поверилаца, запослених и државе у процесу доношења одлука о алокацији средстава. Финансијски извештаји због тога морају садржати информације које су јасне, релевантне, поуздане и упоредиве.
Рачуноводствена пракса и теорија, у свом вишевековном постојању, непрестано раде на формулисању правила чија ће примена довести до састављања и презентирања финансијских извештаја примерених потребама корисника. Нека од правила, која су дефинисана пре више векова се примењују и данас, али се појављују и многа нова. Појава нових облика имовине, обавеза и нових трансакција довела је до преиспитивања до сада важећих и утврђивања нових правила признавања и процењивања елемената финансијских извештаја. Поред тога, због повећаног степена јавне одговорности предузећа, непрестано расту захтеви корисника за објављивањем све већег броја информација. Уважавање ових захтева корисника довело је до тога да се поред биланса стања и биланса успеха, који су дуго времена важили за основне финансијске извештаје, корисницима данас презентирају и Извештај о новчаним токовима и Извештај о променама на капиталу, и напомене уз финансијске извештаје.
Неспорна су настојања рачуноводствене професије да одговори на повећане и промењене захтеве корисника финансијских извештаја, да створи нормативну основу чија ће примена обезбедити квалитетно финансијско извештавање, а тиме и поверење корисника у информације које су садржане у финансијским извештајима.
Нажалост, добра нормативна основа је неопходан, али не и довољан услов за постизање овог циља. Сви напори могу бити узалудни ако менаџмент предузећа, који је одговоран за састављање и тачност финансијских извештаја, прописану основу не примењује на адекватан начин. Раздвајање власништва и управљања предузећем, с једне и развој финансијских тржишта, с друге стране, су створили мотиве да неки менаџери користећи финансијске извештаје прибаве значајне користи не само за предузеће, већ и за себе. Последице оваквог понашања менаџера нису само материјални губици које трпе инвеститори, повериоци и држава, а који могу бити врло високи, већ и смањење поверења у финансијске извештаје. Губитак поверења корисника у информације презентиране у финансијским извештајима би имао несагледиве последице по финансијска тржишта, а тиме и привреду. Отуда и потреба државе пре свега, али и професионалних организација да учине све да ако не сасвим спречи, оно у великој мери онемогући презентацију нетачних финансијских извештаја.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET