Bilans stanja i bilans uspeha | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bilans stanja i bilans uspeha". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ:
Sadržaj.....................................................................................................................................1
Uvod.........................................................................................................................................2
1. Bilans stanja...................................................................................................................3
1.1 Knjigovodstveni račun bilansa stanja.........................................................................5
1.1.1 Aktiva ..................................................................................................................7
1.1.2 Pasiva ...................................................................................................................8
2. Bilans uspeha.................................................................................................................9
3. Odnos bilansa stanja i bilansa uspeha....................................................................13
4. Zaključak.......................................................................................................15
5. Literatura.......................................................................................................16
Uvod
Svako preduzeće definiše ciljeve svog poslovanja u zavisnosti od uslova, tj. konkretnog privrednog sistemskog ambijenta u kome proizvodi i realizuje robu ili usluge. U skladu sa svojim polsovanjem svako preduzeće izmiruje svoje obaveze prema poslovnim partnerima i prema državi. Ostvarenje tog cilja pretpostavlja postojanje i evidentiranje podataka o prihodima i rashodima.
Zakonskim regulativama propisane su mnoge obaveze pravnih lica i preduzetnika a jedna od takvih regulativa je i finansijski izveštaj za poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembar tekuće godine. To predstavlja obračun koji se sastavlja tako što se podaci iz knjigovodstva preduzeća, sa odgovarajućih računa, unose u određene obrasce (bilanse) radi utvrđivanja imovinske situacije i finansijskog rezultatat koji je preduzeće ostvarilo u toku godine.
Termin bilans često se koristi u praksi, uglavnom sa ciljem da označin neko završno stanje, ili uspostavljenu ravnotežu ekonomskih ili nekih drugih veličina. Iako se primenjuje u različitim segmentima privrednog i društvenog života, pojam bilansa ima najširu primenu u knjigovodstvu. Etimološki, reč bilans potiče od spoja latinskih reči bilanx libra- vaga sa dva tasa (ravnoteža). Upotreba termina bilans u knjigovodstvu neposredno je povezana sa italijanskom rečju bilancio (bilančio) i pod tim, ili sličnim nazivom, koristi se u skoro svim jezicima sveta.
Bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju osnovne knjigovodstvene ili finansijske izveštaje. Bilans stanja i bilans uspeha sa knjigovodstvenim računima čine dva elementa jedinstvenog knjigovodstvenog sistema. Ukoliko bi nedostajao neki od ova dva elementa izgubilo bi se jedinstvo knjigovodstvenog sistema i time onemogućilo njegovo fukcionisanje kao celine. Odnos računa prema bilansu, jeste odnos dela prema celini, a odnos glavne knjige prema bilansu jeste odnos dveju indetičnih celina, različito prikazanih.
Godišnji bilans se sastavlja unošenjem knjigovodstvenih računa u odgovarajuće bilansne tabele.
Izradi bilansa predhodi utvrđivanje salda tako što se sabiraju i upoređuju iznosi na levoj i desnoj strani svakog računa. Nakon toga utvrđuje se razlika (saldo) između zbira veće i manje strane na računu. Aktivni računi i računi rashoda imaju veći zbir leve strane, od zbira desne strane. Razlika (saldo) pripada dugovnoj strani te se zbog toga naziva ’’dugovni saldo’’.
Aktivni računi i računi rashoda imaju dugovni saldo jer im je veća dugovna strana od potražne, dok je kod pasivnih računa i računa prihoda suprotno i razlika pripada potražnoj strani i naziva se ’’potražni saldo’’. Na osnovu salda računa stanja sastavlja se bilans stanja a na snovu računa uspeha sastavlja se bilans uspeha.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET