Učenje i umor | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Učenje i umor". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
NAZIV UNIVERZITETA
NAZIV FAKULTETA
#####NAZIV SEMINARSKOG RADA###
Seminarski rad iz predmeta:
Niš, 2011
Sadržaj
Uvod..................................................................................................................................1
1. Pojam učenja..................................................................................................................2
1.1. Učenje i pamćenje.......................................................................................................4
2. Pojam umora..................................................................................................................6
3. Zavisnost učenja i umora...............................................................................................8
3.1. Krivulje učenja..........................................................................................................10
3.1.1. Plato ili visoravan krivulje učenja.........................................................................12
3.2. Fluktuacija rada........................................................................................................13
Zaključak.........................................................................................................................14
Literatura.........................................................................................................................15
Uvod
Učenje kao proces sticanja znanja, navika i sposobnosti, bilo je važno pitanje kojim su se bavili mnogi naučnici kako bi došli do što pouzdanijih saznanja kakav je proces učenje zaista, kako na njega možemo uticati, a sve u cilju pronalaženja lakših i racionalnijih puteva ka novim znanjima, osobinama i navikama.
Najčešće se pod učenjem podrazumeva namerno zapamćivanje verbalnog materijala. Međutim, ljudi stiču znanja, a da pritom nemaju nikakvu nameru. Učenje kao proces ne odnosi se uvek i samo na sticanje znanja, već učenjem stičemo razne motorne veštine, formiramo osećanja i različite osobine ličnosti.
Veze između učenja i umora su značajne, u pogledu smanjenja količine i kvaliteta znanja, veština i navika, koje čovek može primiti i steći, sa povećanjem intenziteta umora.
1. Pojam učenja
Najčešće laičko i klasično psihološko poimanje učenja se u velikoj meri poklapaju. Prema tom tradicionalnom i užem shvatanju, učenje sa drži sledeće karakteristike:
ono je svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost;
cilj te aktivnosti je sticanje znanja i veština;
učenje je najčešće vezano za ponavljanje.
Neki naučnici pretpostavljaju da je kod ljudi učenje vezano za mišljenje i inteligenciju. Pro cesi koji se odigravaju pri učenju iz knjiga su raznovrsni; oni su obično mešavina mehaničkog učenja („zapamćivanja") i viših intelektualnih pro cesa (mišljenja, razumevanja). Nekad preteže jedan proces (npr. pri čita nju filozofske literature), drugi put drugi (npr. pri učenju anatomije ili sistematike biljaka i životinja).
Učenje nije mišljenje i nije pamćenje, ali je usko povezano sa ovim procesima.
Učenje prožima sko ro svaku čovekovu aktivnost. Čovek ne stiče samo nova saznanja i veš tine, već uči kako da uči i pamti, kako da rešava probleme, tj. kako da misli; opažanje objekata i drugih osoba u velikoj meri zasniva se na pret hodnom iskustvu; čovek stiče nove motive, vrednosti i u tom sticanju učenje ima značajnu ulogu; na osnovu iskustva, emocije se vezuju za druge ljude, objekte, principe; brojne osobine (crte) ličnosti se uče ili bar učenje ima značajnu ulogu u njihovom nastanku; neki savremeni psiho lozi smatraju da su neki psihički poremećaji, u stvari, pogrešno naučeni načini ponašanja i doživljavanja, a da njihovo lečenje u suštini predstav lja sticanje (učenje) novih, adaptivnih načina ponašanja. Ukratko, skoro svaki „delić", svaka komponenta čovekove aktivnosti, kao i ono jedinstvo celina, koju svaki čovek predstavlja, zasnovani su dobrim delom na učenju.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET