Teorija ličnosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorija ličnosti". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


TEORIJA LIČNOSTI
Literatura:
Kelvin S. Hol,Gardner Lindzi – “Teorije ličnosti”
Džon Redford - “Ličnost u psihologiji“
Sigmund Frojd - “Uvod u psiho analizu“
”Razlike među teorijama ličnosti su takve da svaka postavka koja vazi u potpunosti za jedenu teoriju ličnosti bila bi unekoliko ne tačna kada bi se primenila na druge teorije u ovoj istoj oblasti”.
Šta je u stvari ličnost? Ta reč nam kaze da je to izvor snažnog ili izvanrednog utiska koji pojedinac ostavlja na druge ljude. Tako imamo dobre i loše ličnosti,imamo plašljivu ličnost,ili agresivnu ili potčinjenu.
Po drugoj definiciji ličnost znaci sve pomalo o nekom pojedincu,pa se tu nabrajaju pojmovi za koje se smatra da su vazni kod opisivanja pojedinaca. Za neke,ličnost,označava one osobine pojedinca koje su svojstvene samo njemu i po kojima se on izdvaja od drugih. ”Ličnost znači ono što čovek stvarno jeste”,kaže Olport. Nijedna od definicija ličnosti se ne može primenjivati uopšteno!
A sada da vidimo šta je teorija?! Ona stoji nasuprot činjenicama i to je nepotvrđena hipteza o stvarnosti za koju se još ne zna pouzdano da li to jeste. Za njih se ne zna da li su istinite. Kada se potvrdi,teorija postaje činjenica. Teorije nisu predodređene prirodom ili stvarnim podacima. Teoretičar vrši slobodan stvaralački izbor opredeljući se za način kako da predstavi događaje za koje se zanima. Teorija je vazna jer vodi prikupljanju ili posmatranju još neispitanih odnosa.
Psihologija,kao nezavisna nauka,pojavila se sredinom XIX veka u Nemačkoj,sa zadatkom da analizira svest normalnog odraslog čoveka.Prema psihologiji se često odnosilo kao prema duševnoj hemiji.
Frojd je uporedio duševni život sa ledenom santom,čiji manji deo,koji izvire iz vode,predstavlja oblast svesti,dok mnogo veća masa ispod površine vode,predstavlja oblast nesvesnog.U tom delu nesvesnog su nagoni,strasti,potisnute ideje i osećanja a sve to veoma kontroliše svesne misli i postupke.Frojd je dugi niz godina istraživao nesvesno metodom slobodnih asocijacija i razvio je teoriju koja se smatra prvom teorijom ličnosti.
Ličnost čine tri glavna sistema:ono,ja i nad-ja.
Ponašanje je skoro uvek proizvod zajedničkog dejstva sva tri sistema.
Ono se sastoji od svega psihološkog što je nasleđeno i prisutno pri rođenju,uključujući i instikte.To je skup duševne energije koji daje snagu potrebnu za delovanje druga dva sistema.Frojd je nazvao ono – istinskom psihičkom stvarnošću – jer predstavlja unutrašnji svet ličnog,subjektivnog doživljavanja i ne zna za objektivnu stvarnost.Ono ne može da podnosi porast energije koji se doživljava kao nelagodno stanje napetosti.Tako,kada je stepen napetosti organizma povišen zbog uticaja spoljašnjeg nadražavanja ili unutrašnjeg razdraženja ono odmah smanjuje napetost i vraća organizam na niži nivo energije.Da bi izbeglo bol i dostiglo prijatnost,ono raspolaže sa dva procesa.To su refleksna radnja i primarni proces.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET