Selekcija, orijentacija i klasifikacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Selekcija, orijentacija i klasifikacija". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Филозофски факултет
Одсек за психологију
СЕМИНАРСКИ РАД
Психологија рада
Тема: Селекција, оријентација и класификација
Косовска Митровица, децембар 2008
Кључне речи: професионална оријентација, саветовање, селекција, класификација, индивидуални чиниоци кандидата, радно место, радно понашање.
УВОД
Овај увод би могао бити започет дефинисањем рада као сврсисходне људске делатности, да би се касније различите теме, бар овлаш , наслањале на ту основу.
О сврсисходности људског рада у организацијама обично говоримо уопше и као да се ради само о човеку уопше. Иако знамо да се љидске организације нису монолитне скупине људи истих способности, истих стремљења, у истој улози и истом положају, пред којима стоји истоветна сврха њиховог рада. Кад мислимо на конкретног члана организације, сврха његовог рада је динамички сложај сврхе за којом он трага, сврхе коју очекује, сврхе коју опажа, сврхе коју му организација нуди и, рецимо, сврхе коју он post factum препознаје. Сврсисходност личног рада у том смислу је најтешње повезана са социјалном разменом између појединаца и његове организације. Основни садржај те социјалне размене чине радна улога појединаца, као његов удео или допринос, и његов положај у организацији, као оно што он од ње добија, или у њој стиче. Обично се мисли да су сврхе рада за њега лично разни елементи организацијског положаја, на пример зарада, разне бенефиције углед или уважавање. Сврха рада за појединца, међутим, може бити и сам резултат рада као достигнуће, као и други елементи његове радне улоге, а понајвише целина улоге коју он остварује у датој организацији. Сврхе сопственог рада, положаји и улоге у одређеној органозацији, којима појединац тежи и које очекује, условњене су његовом личношћу, али и многим социјалним, културним и идеолошким детерминантама. У сусрет индивидуалним сврхама рада, које преовлађују у датој средини, или насупрот њима, организације нуде различите моделитете сврсисходности рада, пре свега у складу са владајућим организацијским доктринама. Почетком века, рецимо , у владајућој доктрији „научне организације рада“.
Избор занимања најчешће није само једна одлука али су одлуке које се доносе током каријере сигурно неке од најважнијих у човековом животу. Професионална оријентација је процес који укључује низ одлука које појединац доноси током свог школовања и каснијег запослења и рада. Прва професионална одлука односи се на избор програма средње школе. Следеће одлуке везане су за проналажење одговарајуће студијске групе или посла који ће појединац обављати. На крају услед брзих промена цивилизације и живота људи данас све чешће промене и по неколико послова па и занимања у свом радном веку.
Активности професионалне оријентације представљају процес који треба да траје од првих разреда основног образовања а код ученика, професора и родитеља треба да доведе до става да је и основно и средње образовање у функцији оспособљавања за будуће занимање и само почетак изградње каријерног пута.
ПРОФЕСИОНАЛНА СЕЛЕКЦИЈА И ОРИЈЕНТАЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИКАЦИЈА
Склад између човекових способности,знања,интересовања и жеља с једне стране и потреба и планова друштвеног развитка с друге стране није лако остварити. Активности које су означене као професионална оријентација и селекција имају за циљ да тај проблем ипак реше на задовољавајући начин.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET