Psihologija dečje igre | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Psihologija dečje igre". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


СЕМИНАРСКИ РАД:
ТЕМА: Психологија дечје игре
ПРЕДМЕТ: Развојна психологија
Садржај
Термин "игра" и њена суштина..................................................................... 3
О историјском настанку игре улога.............................................................. 4
Савремена схватања о дечјој игри и опште теорије игре ......................... 5
Развој игре у онтогенези.................................................................................8
Развој игре у предшколском периоду..........................................................10
Закључак.........................................................................................................12
Литература.....................................................................................................13
Термин „игра“ и њена суштина
Речи игра и играти се у руском језику имају много значења. Реч игра се употребљава у значењу забава, разонода ; У пренесеном значењу, нпр. Игра се ватром ; у значењу нечег необичног- игра природе ; или случајног- игра судбине. Иако се у реченицама руског језика право и пренесено значење ових речи разликује, то разликовање није сасвим прецизно.
Читав низ истраживача покушавао је да међу најразноврснијим активностима, које означавамо термином игра, нађе неки заједнички појам, јер је игра извандредно комплексна људска активност и може се посматрати из много различитих углова. Феномен игре се још увек изучава, а открића, и када бацају ново светло на њену суштину, проблеме који се јављају у вези са њеним одређењем, је најчешће чине сложенијом.
Игра представља једну од основних форми живота савременог детета, а за објашњење постојања дечје игре прикладнија је Клапаредова мисао коју наводи и Шато (Chateau) , према којој оно што чини једно дечје биће није оно што оно жели да зна и што жели још више да постигне. Особина детета није да буде недовољно, него да буде кандидат за нешто. Основни разлог зашто се дете игра, према Шатоу, је задовољство да се буде узрок који води ка афирмацији свог Ја.
Дечји развој и порекло се огледају у еволуцији жеље да се буде велики, а она је једини властити простор који је дете створило у свом свету у једној култури која додељује људима улоге, а не послове. Постоје покушаји да се игра искористи као посредник за деловање на развој детета у најширем смислу. Међу појединим системима испољиле су се и разлике, зависно од тога како су њихови аутори схватили суштину игре. То је довело до разних ставова о дечјој игри, односно о њеном коришћењу у васпитне сврхе.
О историјском настанку игре улога
Сваки преглед историје игре би убрзо показао да се играчке ретко помињу како у прегледима ранијих историјских раздобља, тако и у упоредним студијама различитих култура. То не значи да нису постојале ствари којим се некада играло. У племенским друштвима су се за девојчице правиле лутке, а за дечаке лук и стрела, децу су се играла блатом, гранчицама и каменчићима. Међутим, уопште употреба тих предмета је била друштвеног карактера- представљала је део обуке коју су обављали одрасли или део игре деце са другом децом. Преовлађујућа природа игре током историје је била са другима, а не са играчкама. Деца су традиоционално била играчке другој деци. Живот им је био друштвен а не усамљенички.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET