Prevencija narkomanije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prevencija narkomanije". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: „ Превенција наркоманије “
С А Д Р Ж А Ј
I УВОД………………………………………………………………………..………………….3
II Врсте дрога и ефекти након злоупотребе……………………………………...4
III Промене понашања код детета након злоупотребе дрога.............................. 8
IV Када и о чему водити разговор с дететом........................................................11
V Дрога међу вашом децом....................................................................................13
VI Појаве које прате наркоманију..........................................................................17
Према дефиницији Светске здравствене организације наркоманије представљају стања периодичне или хроничне интоксикације изазване поновљеним узимањем природне или синтетске дроге. Према подацима из литературе све се више тежи употреби израза "токсикоманија" као ширег појма, којим се обухвата не само алкохолизам и наркоманије, већ и друга интоксирајућа средства.
У зависности од врсте интоксирајућих средстава, токсикоманије се деле на:
1. Велике токсикоманије у које спадају:
а) Алкохолизам,
б) Опијуноманија,
в) Кокаиноманија,
г) Канабизам,
2. Мале токсикоманије у које спадају:
а) Теизам и кафеинизам – злупотреба чаја и кафе,
б) Никотинизам – злоупотреба никотина, тј. дувана,
в) Медикаментне токсикоманије – злоупотреба лекова (барбитурати и сл.)
3. Политоксикоманија – појава злоупотребе више различитих интоксирајућих средстава удружено или сукцесивно. Наркоманија је социопатолошки феномен, који се појављује и егзистира кроз читаву људскуисторију, носећи обележја различитих цивилизација и култура. Од првих случајева употребе дроге до данас прошло је много векова.Сачуване су многе легенде, забележени невероватни митови и историјске чињенице.
Сумерске табле (4000-3000 година п.н.е.) помињу мак. Први фармаколошки приручник помиње опијум као наркотик (2500 године п.н.е.). У Еберовим папирусима (1500 године п.н.е.) налазе се многе егзотичне или свете биљке које су касније пронађене у египатским гробницама. У гватемалским планинама нађена је једна камена скулптура из 1500 године п.н.е., која представља фигуру печурке из чије стабиљке се рађа глава бога (што нам указује на злоупотребу печурака). Код Хеизода (VII век п.н.е.) сусрећемо прва писана сведочанства о маку.
Хипократ (459-370. године п.н.е.) у својим делима говори о фармацеутским и медицинским вештинама Хелена, где спомиње опијум као први познати наркотик тог доба. Познати грчки песник Хомер је писао да је Хелена, Зевсова ћерка, стављала у вино неке примесе од биљака, од којих су војници заборављали на страх, болест и жалост. Кинези су гајили мак још п.н.е., али су за опијум сазнали тек у IX веку одАрапа. У настајању и ширењу наркоманије присутно је више фактора. Најважнији фактори су: Личност (човек и његова структура), социјална средин (животни стресови, фрустрације, материјална ситуација, релације и конфликти унутар породичне средине) и фармакодинамско дејство дроге (ублажавање бола, ублажавање страха, утољавање глади, умирење сексуалног нагона, релаксација, задовољство и друго). Истраживања су показала да је највећи број наркомана из одређених категорија људи и то:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET