Predrasude kao sadržaj socijalizacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Predrasude kao sadržaj socijalizacije". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu
Fakultet Bezbednosti
SEMINARSKI RAD
PREDRASUDE KAO SADRŽAJ SOCIJALIZACIJE
Beograd, 26.05.2010.
Uvod
U toku svog razvoja, svaka osoba prolazi kroz dve vrste procesa: socijalizaciju i individualizaciju. Oba procesa su podjednako značajna za razvoj ličnosti. Kada se govori o psihološkim osnovama društvenog ponašanja, značajnije je analiziranje socijalizacije. Pored socijalizacije, za analizu psihološke osnove društvenog ponašanja značajni su još i karakter, stavovi i vrednosti.
Socijalizacija obuhvata sve procese kojima se individua razvija, kroz interakciju sa drugim ljudima, kroz iskustvo. Tokom ovog procesa, formiraju se tipični oblici ponašanja i osobine ličnosti, postaje se član društva, osoba se prilagođava na sredinu. Ovaj proces se ne završava u adolescentskom periodu, već traje tokom čitavog života. Uči se po modelu, instrumentalnim uslovljavanjem, i na razne druge načine.
U toku socijalizacije, čovek razvija stavove prema sebi i okolini, i određuje vrednosti. Stavovi su relativno trajni, pozitivni ili negativni subjektivni odnosi prema određenim objektima. Često se dešava da se podaci “iskrivljuju”, kako bi se prilagodili stavovima, i interpretiraju se u skladu sa njima. Svaki stav ima tri komponente: kognitivnu (odnosi se na ono šta mislimo), afektivnu (šta osećamo) i konativnu (šta radimo). Socijalna psihologija je definisala specifične vrste stavova – predrasude.
Predrasude predstavljaju skup stavova i uverenja koji se formiraju bez adekvatnog prethodnog znanja, razmišljana ili razloga. One predstavljaju sudove o drugima na osnovu nepotpunih informacija koje su delimično tačne. Predrasude su uporno prisutne u svakodnevnoj društvenoj svesti. Podlogu predrasuda predstavlja sklonost ka nekritičkom razmišljanju. Činjenice iz stvarnosti se stavljaju u unapred date kalupe koji se ne dovode u pitanje. One doprinose unutrašnjoj grupnoj koheziji i održanju njenih granica u odnosu na druge grupe. Mogu biti pozitivne ili negativne.
Predrasude su otporne na promene i uključuju jak emotivni odnos. U pocesu stvaranja predrasuda razlikuju se 3 etape. Prva je deskripcija – pojava koju je opažena se opisuje. Nakon toga, sledi interpretacija – ustanovljuju se potencijalni uzroci, posledice ili svrha neke pojave. Na kraju se pojava vrednuje (evaluira).
Predrasuda je reći da je neka osoba oslobođena predrasuda. One često nisu očigledne u ponašanju određene osobe, ali postoje. Razbijanje predrasuda najjednostavnije je na prvom nivou njihovog stvaranja – u procesu deskripcije. Kada imamo više informacija, manje su šanse da ćemo neku osobu, pojavu ili društvenu grupu staviti u već određeni kalup.
Česta je pojava da, nakon određenog vremena doslednog ponašanja prema određenoj grupi, ta (potčinjena) grupa počne da veruje u ono što o njima misle i govore pripadnici dominantne grupe.
Pojam i karakteristike predrasuda
U najširem značenju predrasude su tvrdnje uz koje se pridružuju uverenost u njihovu tačnost – iako te tvrdnje nisu potkrepljene činjenicama niti zasnovane na argumentima nego su donešene bez prethodnog proveravanja njihove tačnosti i bez prethodnog razmišljanja o tome.
Predrasude su sudovi koji se donose bez prethodnog rasuđivanja.
Predrasude su negativan stav ili niz stavova prema svima ilio većini članova neke grupe.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET