Poremećaji lčnosti - Bipolarni, Opsesivno kompulzivni i Narcisoidni poremećaj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poremećaji lčnosti - Bipolarni, Opsesivno kompulzivni i Narcisoidni poremećaj". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


PSIHOLOGIJA 2
POREMEĆAJI LIČNOSTI:
Bipolarni, Opsesivno kompulzivni i Narcisoidni poremećaj
BIPOLARNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Normalni ljudi imaju periode kada su tužni, kada se povlače u sebe, kada se osećaju umorno i bespomoćno. Takodje imaju periode kada su uzbudjeni, puni života i životnog elana, tokom kojih imaju potrebu da se zabavljaju, da to dele sa prijateljima i ti periodi su praćeni naletima kreativnosti. Kod osoba sa bipolarnim poremećajem, ove epizode su prenaglašane, i mogu imati fatalne ishode.
Niko zapravo ne zna kako dolazi do bipolarnog poremećaja, uzevši u obzir da ona nije posledica niti moralne slabosti, niti lošeg vaspitanja, niti poremećaja ličnosti, niti lošeg karaktera. Ovaj poremećaj može, ali ne mora da ima genetsku osnovu. Kako je ovaj poremećaj poremećaj hemijskh supstanci organizmu, on može da se manifestuje kao genetska bolest, ( najčešće do 30-te godine ) ili može da bude stečena usled nekog okidača ( pozitivan ili negativan, osoba je jednostavno osetljivija na emocionalni ili fizički stres ), a kada dolazi do smetnje u prenošenju nervnih impulsa, koji normalno vraćaju mir i spokoj. Bilo kakva promena u uobičajenom životu, naročito praćena manjkom sna mže dovesti do hemisokg disbalansa koji vodi u maniju.
Poremećaj se javlja najčešće u ranoj adolescenciji i do ranih 30-ih godina, pa se zanci kao što su pojačana energija, pojačana seksualna aktivnost il razdražljivost često brkaju sa pubertetskim buntom, zbog čega se i ne započinje sa lečenjem na vreme. Ukoliko se dijagnoza ne postavi na vreme može doći do fatalnih posledica, pošto ovaj poremećaj spada u grupu visokorizičnihu odnosu na samoubistva.
U koliko se javi kasnije, najverovatnije je da je stečen zloupotrebom alkohola, psihoaktivnih supstanci i sl, ili je u vezi sa drugim bolestimakao što su bolesti vezivnog tkiva i endokrinih žlezda.
Pošto spada u grupu depresija, bipolarni poremećaj ima različite stepene težine. Ukoliko je u svojoj blažoj formi on se naziva hipomanijom. Ukoliko je, pak, srednje težak ili intenzivan i počinje da utiče na normalno funkcionisanje osobe naziva se manična depresija ili afektivni bipolarni poremećaj.
Dok je manična faza prijatna za osobu, i ona i ne smatra da joj treba pomć iako njena okolina to jasno vidi, depresivna faza je toliko bolna, da se pacijenti najčešće sami obraćaju lekaru, što ako se bolest detaljno ne istraži može dovesti do postavljanja pogrešne dijagnoze kao što je unipolarna depresija.
Bipolarni poremećaj je opasna i onesposobljavajuća bolest, koja utiče ne samo na subjektove misli, raspoloženja i osećanja, već i na ponašanje. Ukoliko se ne tretira adkekvatno može da potraje, mesecima i godinama i da ima razorno dejstvo na privatni i poslovni život pojedinca. Periodi izmedju epizoda mogu, pak da budu vrlo produktivni. Ukoliko se ne leči ova bolest može da dobije veoma učestao i težak karakter, koji može da ima potpuno destruktivno dejstvo na osobu ali i na njenu okoinu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET