Pojam ludila kroz historiju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam ludila kroz historiju". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
POJAM LUDILA KROZ HISTORIJU
Sadržaj
Šta je to ludilo? ................................................................................................. 3
Ludilo u Antici ................................................................................................. 4
Srednjevjekovno ludilo ..................................................................................... 5
Moderno shvatanje ludila ..................................................................................... 8
Završna razmatranja ................................................................................................. 9
Literatura ............................................................................................................. 11
ŠTA JE TO LUDILO?
Da bismo mogli da započnemo razmatranje pojma ludila morali bismo najpre da ga definišemo. Neki bi rekli da je ludilo način ponašanja koji je netipičan za većinu ljudi, odnosno to je takav vid reagovanja na određene situacije kakve bi normalna (psihički) osoba u širokom luku nastojala izbegavati. Ludilo je vezano za pojam “odsustva razuma” i reklo bi se da u tom stanju osoba ne zna šta radi, tj. gubi svest o orijentaciji i postupcima koje čini (Fuko, 1980). Ludilo se može manifestovati kao kršenje socijalnih normi, a luda osoba se može smatrati opasan i po sebe i po društvo.
Često je bilo teško definisati koje lud a ko nije, ko je normalan a ko nije. Gledajući unazad kroz istoriju možemo da nađemo mnoštvo primera koji nam ukazuju na nejasnu određenost ovog pojma. Setimo se Eržebet Batori, mađarske grofice koja je živela u 16. veku. Prema legendi, nakon što je sluškinja dvorca iznervirala nekvalitetno uslugom, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Devojčina krv je pala na njenu ruku i kada je oprala učinilo joj se da joj koža deluje mlađe. Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu, kupajući se u krvi mladih devojaka. Za života je ubila oko 300, odnosno 2000 devojaka (zavisno od izvora). Nikonije posumnjao u njenu normalnost jer je bila plemićkog porekla. Otkrivena je tek 1610. godine kada je u svojoj obesti bacila sa zidina dvorca 4 masakrirane žrtve. Sa druge strane, Vilijam Šekspir je smatran jer je pisao pozorišne komade koji mogu biti, po tadašnjim shvatanjima, jedino proizvod poremećenog uma. Semjuel Beket je to lepo sročio u jednoj rečenici: Lud je onaj čije se ludilo ne poklapa sa ludilom većine.
Danas je pojam ludila odbačen kao takav, opstaje samo kao deo neformalnog obraćanja među ljudima. Današnji naučnici preferiraju izraz psihopatologija, a „ludake“ oslovljavaju sa klijentima i pacijentima. Ipak, ludilo je oduvek bilo prisutno, postoji i uvek će ga biti. Ono ima razne oblike i stanja. Može biti kolektivno ili pojedinačno, skriveno ili transparentno. Uglavnom njegova vrsta zavisi od uzroka koje ga izaziva. To je nešto što čovek ne može da prihvati, što razara njegov nervni sklop i trajno ga onesposobljava (Fuko, 1980). A shvatanja ludila zavise od epoha u kojima se ono manifestuje.
LUDILO U ANTICI
Pojam ludila se da prepoznati u svakom poznatom društvu i u svakoj epohi. Postoji veliki broj svedočenja koji ukazuje da su i prastari narodi, svoje „poremećene“ vodili vračevima, šamanima koji su magijom, travama i drugim narodnim lekovima pokušali da iskorene bizarno ponašanje te osobe. U starom Izraelu se smatralo da su poremećaji misli ili osećanja posledica gneva Boga. Stari Zavet je prepun primera u kojima vidimo da su jevrejski proroci smatrani mentalno bolesnim osobama zato što su se oblačili drugačije, ponašali čudno a naročito zato što su govorili o budućnosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET