Pojam arhetipova u Jungovoj teoriji ličnosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam arhetipova u Jungovoj teoriji ličnosti". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

GIMNAZIJA ,,MIODRAG MILOVANOVIĆ LUNE"
U Ž I C E
MATURSKI RAD
PREDMET: PSIHOLOGIJA
TEMA: POJAM ARHETIPOVA U JUNGOVOJ
TEORIJI LIČNOSTI
SADRžAJ:
I Pojam arhetipa ..........................................................................3
II Tipični arhetipovi .................................................................6
III Primerni arhetipovi .............................................................9
IV Zaključak ..................................................................................11
V Literatura ...............................................................................12
I
POJAM ARHETIPA
Arhetip je reč grčkog porekla i znači prauzorak,prasliku,prapismo,a naročito – prvi otisak.
Arhetip je Jungov pojam koji se odnosi na urođene i univerzalne obrasce ponašanja i mišljenja, koji predstavljaju osnovne strukture i dinamičke elemente kolektivno nesvesnog.
Celokupnost i svesnih i nesvesnih zbivanja čine psihu.Psiha se sastoji iz dveju sfera: sfere svesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere su suprotne po svojim osobinama ali dopunjuju se čineći jedinstvo psihe. Sfera svesti je samo mali delić totalne psihe. Ona je, recimo, kao neko malo ostrvo u moru nesvesnog. Iako je naše Ja samo jedna tačka u centru ovog ostrva, ono dobija centralno značenje u celoj našoj psihi, jer sva naša iskustva, kako spoljašnjeg tako i unutrašnjeg sveta, moraju da prođu kroz to naše Ja da bi uopšte bila opažana. Međutim, naša svest može da opaža i shvati samo mali broj sadržaja u isto vreme, ostali sadržaji ne nalaze se neposredno u svesti, mada jedan njihov deo može svakog časa da bude dozvan u svest. Ova oblast zaboravljenih ili potisnutih sadržaja pripada individualnom ili ličnom nesvesnom. ( V. Jerotić)
U daljem otkrivanju našeg nesvesnog života došlo se do predpostavke da nesvesni život, osim individualnog nesvesnog, sadrži još jedan, dublji i prostraniji spoj nazvan kolektivno nesvesnim.Kolektivno nesvesno dato je pre svakog ličnog iskustva i sadrži opšte, za celo čovečanstvo tipične nasleđene forme opažanja i razumevanja, takozvane arhetipove. Oni predstavljaju ogromno duhovno nasleđe ljudskog razvoja. Oni su otisci opšteljudskog iskustva sticanog u toku hiljada godina u tipičnim, uvek ponavljanim situacijama. S toga se pojavljuju u svesti pojedinca kada se ponovi jedna takva prasituacija u njegovom ličnom životu. ( V. Jerotić)
Arhetipovima, tim nesvesnim, filogenetski nasleđenim engramima psihe, Jung je pridavao izvanrednu važnost. Smatrajući da dokazano postoje, i to kako u snovima, fantazijama, vizijama, u umetničkom stvaralaštvu (naročito velikih stvaralaca), tako i u sumanutim sadržajima i halucinacijama duševno bolesnih, Jung im je pridavao dominirajući funkcionalni karakter. Osim ovoga, Jung je i smatrao da arhetipovi poseduju veliki energetski naboj.
Prvi put reč arhetipovi Jung je upotrebio tek 1919. godine. Ovaj izraz Jung je uzeo iz Corpus Hermeticum i iz spisa Dioniziusa Areopagite. U potrazi za suštinom arhetipova Jung je morao da dospe do oblasti mitologije, alhemije i istorije religija. On je tako vremenom postao jedan od najčuvenijih istraživača mitova u našem veku. ( V. Jerotić)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET