Oštećenje vida | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oštećenje vida". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
Odsek : Pedagogija
Smer : Vaspitač
Oštećenje vida
Novi Pazar,2012.
Sadržaj :
Sadržaj......................................................................................................2
Uvod..........................................................................................................3
1.1. Oštećenje vida....................................................................................4
1.2. Slabovidna osoba.......................................................................5
1.3. Reakcije deteta i
prilagođavanje na vlastito oštećenje vida..................................................6
1.4.Razvoj i psihološke karakteristike
osoba sa oštećenim vidom.........................................................................7
1.5. Kognitivni procesi i kognicija...................................................8
1.6.Razvoj motorike.........................................................................9
Zaključak.................................................................................................10
Literatura.................................................................................................11
Uvod
Ostecenje vide je ostecenje od potpune slepoce visoke slabovidnosti. Sa pedagoskog aspekta slijepom se smatra svaka osoba koja na boljem oku sa korekcijom ima ostatak vida do 5% ili koja, bez obzira na ostrinu vida, ne moze citati slova ili znakove velicine jeger 8 na brzinu.
Slabovidne osobe je ona koja preostali vid moze koristiti crnim tiskom. Deca ostecenog vida dele se prema tome kako su gubitak vida odrzava na uspesnost upotrebe preostalog vida i sa obzirom na neka druga ostecenja, pri cemu je vazan snizeni nivo kognitivnog funkcijonisanja. Prema pedagoskoj enciklopediji, II, 1989.radi se na redifinjiranju slabovidnosti, definicija se suzava ,pa se slabovidnim smatra svako dete koje ima ostatak vida od 5 do 25%, a i veci ukoliko je priorida bolesti takva da se zbog preventinih razloga treba smatrati slabovidnim.
Razlicita zapazanja pokazuju da neka deca sa slabim vidom uspesno koriste sve to, a dok druga deca imaju dobru ostrinu vida, ali je ne koriste uspesno.Poznato je i da sistematsko vezbanje vida pospesuje njegovo funkcioniranje.
Ostećenje vida
Ostecenje vida je ostecenje od potpune slepoće.
Dve su supkategorije smetnji vida:
Slepoća,
Slabovidnost.
Prema medicinskoj definiciji usvojenoj na kongresu oftalmologa bivse Jugoslavije 1955.godinu u Bledu slepom se smatra ona osoba koja ima ostatak vida do 10% , a dopunjena je na kongresu istih strucnjaka u Opatiji 1971.godine i glasi:
„ Slepom osobom se smatra ona osoba koja na boljem oku sa korekcijom ima ostrinu vida manju od 10 % i osoba sa centralnim vidom na boljem oku s korekcijom do 25 % , ali vidno sužena na 20° ili manje.“
U skladu s ovom definicijom razlikuju se tri kategorije slabih osoba :
Slepa je ona osoba koja je izgubila u potpunosti osjet svetla;
Slepom se smatra ona osoba koja ima ostatak vida manjim od 5 % ,i na boljem oku sa korekcijom ima ostatak vida do 10 %,ali vidno polje sužena na 20 ° ili manje;
Slepom se smatra ona osoba koja ima ostatak vida manje od 10 %,i ona osoba sa centralnim vidom na boljem oku sa korekcijom do 25 %,i sužena na 20 °
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET