Nauvete da ucite poracionalno (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nauvete da ucite poracionalno (makedonski)". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Zo{to u~ime?
Poimot motivacija igra va`na uloga vo psihologijata,a osobeno vo psihologijata na u~ewe. Pod motivacija ja podrazbirame pri~inata za aktivnosta na edno su{testvo,potiknuva~kite sili za odnesuvaweto na ~ovekot i na `ivotnite. Najva`nite vrodeni potiknuva~ki sili go upravuvaat opstanokot na edinkata i nejziniot vid. Kaj ~ovekot pokraj vrodeni postojat i steknati motivi. Koga se raboti za u~eweto,najva`no e da se utvrdi koi motivi go teraat covekot da usvojuva novi znaewa i da se obrazuva.
Prvobitnata pri~ina za toa sekako e qubopitnosta. Sekoj ~ovek ima potreba da gi ras~isti nejasnotiite,da gi re{ava problemite,da odgovara na pra{awata. Koga se postavuva zagatka ili enigmatska zada~a,sekoj zapo~nuva da razmisluva. Mnogumina nemaat mir dodeka ne go najdat re{enieto. @elbata za znaewe e osobeno izrazena kaj malite deca.
Vo u~ili{teto za `al se ~uvstvuva process na zatapuvawe. Se ~uvstvuvame prezasiteno,a znaeweto,koe ~estopati ne sme go barale ni go serviraat na poslu`avnik. Planiraniot materijal i propisite go odreduvaat materijalot so koj treba da se soo~ime,a za individualnite interesi ostanuva malku prostor. Osven toa,koga ocenkite stanuvaat premnogu va`ni ili koga postoi opasnost od povtoruvawe,toga{ na trezvena presmetlivost i u~ewe so sila e prinuden i onoj u~enik koj vo drug slu~aj intenzivno bi se zanimaval so so podra~jeto na negoviot interes. Na ovoj na~in u~eweto i iskustvoto za pove}eto u~enici so tek na vreme se pretvora vo neprijatna obvrska. Ako tie sepak prodol`uvaat da odat na u~ili{te,toga{ toa go pravat zatoa {to postojat i drugi motivi. Za mnogumina u~ili{teto e pomaloto zlo,potoa zaradi presti` vo sredinata,podocne`na visoka zarabotuva~ka ili pak da ne gi razo~araat roditelite. Drugi stravuvaat od kazna poradi lo{ite oceni. Stravot od posledicite na neuspehot i podocna mo`e da bide pri~ina za vredno u~ewe. Tuka stanuva zbor za problemati~en motiv,toa go poka`uvaat slu~aite na isklu~itelen strav od ispiti i ispituvawa na mo`nostite za uspeh vo razli~ni uslovi:stravot od neuspeh vlijae negativno vrz samodoverbata,ja paralizira sposobnosta za mislewe i so toa ja namaluva verojatnosta za uspeh.
Od site navedeni motivi samo qubopitnosta e povrzana so predmetot,vo ostanatite slu~ai u~eweto slu`i kako sredstvo za postignuvawe na celta. Ova ne e seedno. Koga sakame da doznaeme ne{to,u~eweto odi polesno,a znaeweto podobro se skladira vo memorijata. Pritoa ~uvstvuvame i zadovolstvo. Svesta za toa deka sme re{ile nekoj problem ne nagraduva za vlo`eniot napor. No koga se u~i zaradi ocenki ili diploma morame da se soo~ime so odredeni sodr`ini,toa go ~uvstvuvame kako naporno i zamoruva~ki.
Problemite na mnogu u~enici naj~esto se problemi na motivacijata. Zdodevno im e na ~asovite i tie pred u~eweto i koncentriraweto pretpo~itaat drugi aktivnosti. Nalo`enite zada~i gi ~uvstvuvaat kako tu|i i gi izvr{uvaat samo koga se prinudeni.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET