Nasilje u porodici | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nasilje u porodici". Rad ima 39 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Nasilje u porodici
SADRŽAJ
Uvod......................................................................................................................... 3
Porodica…………………………………………………………………………… 5
Pojam porodice………………………………………………………………… 6
Struktura porodice…………………………………………………………….. 7
Nasilje u porodici…………………………………………………………….......... 9
Vrste i oblici nasilja u porodici………………………………………………… 11
Nasilje nad ženama……………………………………………………………. 12
Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici………………………. 15
Mere zaštite…………………….. ………………………………………………… 17
Zakonska regulativa i projekti prevencije i represije nasilja u porodici…………... 19
Protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija…………… .. 20
Opšti protokol……………..………………………………………………….. 21
Poseban protokol Ministarstva rada, zapošljvanja i socijalne politike……….. 21
Poseban protokol Ministarstva unutrašnjih poslova………………………….. 21
Poseban protokol Ministarstva zdravlja………………………………………. 22
Prikaz postupanja obrazovno-vaspitnih ustanova……………………………... 22
Postupanje policijskih službenika us lučajevima nasilja u porodici………………. 23
Prijava nasilja nad ženama………………………………..…………………… 24
Upućivanje i dolazak na mesto događaja……………………………………… 25
Kontrola učinioca nasilja………………………………………………………. 26
Dokumentovanje odgađaja…………………………………………………….. 26
Obaveštenja od građana……………………………………………………….. 27
Lažno prijavljivanje……………………………………………………………. 28
Uloga institucija u zaštiti žrtava od nasilja u porodici……………………………. 30
Zdravstvene institucije………………………………………………………… 30
Javno tužilaštvo………………………………………………………………… 31
Sud……………………………………………………………………………... 31
Prekršajni sud………………………………………………………………….. 32
Centar za socijalni rad…………………………………………………………. 33
Sigurna kuća za žene…………………………………..…………………………… 34
Zaključak.................................................................................................................. 36
Literatura.................................................................................................................. 38
UVOD
Živeti u vremenu tranzicije samo po sebi donosi mnoštvo izazova sa kojima se običan čovek svakodnevno susreće. Turbulentne ekonomske, socijalne, političke i razne druge promene sa sobom su donele i veliki broj nezaposleniih i otpuštenih ljudi, muškaraca i žena koji bezuspešno pokušavaju da pronađu novi posao. Sa druge strane imamo mnoštvo onih koji su zaposleni u privatnom sektoru, često nisu prijavljeni, rade za minimalnu zaradu i imaju minimalana prava. Kako bi prehranili porodicu, iškolovali decu i izmirili obaveze prema državi mnogi rade dva ili više poslova, što znatno smanjuje vreme provedeno u krugu porodice. Kao posledica toga deca su manje-više prepuštena sama sebi i vremenom se udaljavaju od tradicionalnih porodičnih vrednosti. Sve navedeno postepeno dovodi do frustracija, depresije, nezadovoljstva samim sobom, okolinom i situacijom u kojoj se pojedinac nalazi, što rezultira učestalim svađama u krugu porodice, uvredama, a neretko preraste u fizičko, psihičko, ekonomsko ili seksualno nasilje.
Ono što je specifično za nasilje u porodici je da se ono ne odnosi samo na socijalno i ekonomsko ugrožene porodice. Nasilje u pordici je prisutno u svim socijalnim staležima, bez obzira na imovinsko stanje, stepen obrazovanja, nacionalnost, rasu, veru itd. Činjenica koja možda najviše zabrinjava je broj neprijavljenih slučajeva nasilja u porodici. Za mnoge žrtve nasilje u porodici je tema o kojoj se ne razgovara i smatraju da je sramota priznati da se tako nešto njima dešava, ne žele da rasture porodicu, plaše se reakcije nasilnika kada sazna da je prijavljen i sl. Poslednjih godina poverenje žrtava u nadležne institucije raste, te se one lakše opredeljuju za prijavljivanje nasilnika, ali smatra se da je broj žrtava daleko veći od zvanične statistike. Mnoge žrtve nisu svesne da je određeni tip ponašanja nasilnika inkrimisan zakonom (napr. psihičko ili ekonomsko nasilje) te smatraju da ne mogu očekivati pomoć nadležnih organa. Nasuprot svega navedenog javlja se problem dokazivanja postojanja nasilja u porodici, naročito ukoliko žrtva nema vidljive fizičke povrede i nema svedoke koji bi potvrdili njene navode.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET