Motivacija i aktivni život | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Motivacija i aktivni život". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
SEMINARSKI RAD IZ OPŠTE PSIHOLOGIJE
TEMA: MOTIVACIJA I AKTIVNI ŽIVOT
UVOD:
Osnovna karakteristika svih živih bića je njihova aktivnost. Aktivnost živih bića može biti raznovrsna kao što je to kod životinja, može biti uvek ista kao kod biljaka i može biti veoma složena kao što je kod čoveka.
Aktivnost kod životinja može biti kretanje,ishrana,parenje,igrane,penjanje,u zavisnosti od vrste..itd.Aktivnost biljaka može biti razmnožavanje,rast,
Dok aktivnost čoveka je delovanje prema unapred zamišljenim ciljevima.
Pitanje motivacije danas predstavlja pitanja o unutrašnjim faktorima koji utiču na čovekove postupke u različitim situacijama. Složenu i raznoliku ktivnost čoveka u mnogobrojnim drštvenim odnosima i situacijama psihologija još i danas može samo delimično da objasni. Kako je pitanje o motivima kod čoveka od suštinskog značaja za upoznavanje ličnosti pojedinca izlaganjem o motivaciji ulazimo već u oblast psihologije ličnosti.
POJAM MOTIVA:
JAVLJANJE MOTIVA:
Šta je motivacija? Proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja određenih ciljeva ili usmeravanja aktivnosti na odredjene objekte kao i regulisanja načina na koji će se postupiti u nekoj situaciji nazivamo MOTIVACIJOM.
Motiv i motivacija su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju činioce koji podstiču na pokretanje aktivnosti jedinke,izazivaju odrećeno ponašanje zadržavaju ga i usmeravaju ka nekom cilju. Postoje rezličiti teorije motivacije. Psiho analiza insistira na biološkim i nesvesnim ali izazvanim spoljašnjm dražima,a humanistička psiologija na svesnim motivima.
Uopšteno se smatra da ljudi biraju svoje ciljeve i usmjeravaju aktivnosti u skladu s potrebama koje imaju. Zato poznavanje nekih temeljnih vrsta potreba može pomoći u oblikovanju takvih obrazovnih sistema koji će uspješnije privlačiti i zadržavati interes polaznika.
Unutrasnje činioce koji se pokreću na aktivnost,koji je usmeravaju i njome upravljaju nzivamo MOTIVIMA. Dakle pod motivima podrazumevamo organske i psihološke činioce koji usmravaju ili pokreću ponašanje čoveka.
Koji su izvori motiva? Izvor motiva su potrebe. Potrebe predstavljaju nedostatak određenih materija u organizmu i nužnost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i održavanja života.
Potrebe možemo podeliti na organske i neorganske odnosno psihološke potrebe.
Nedostatak nečega u organizmu su organske potrebe. Npr.nedostatak neke hranljive materije itd.
Ukoliko se radi o manje ili više svesnoj želji ili manje ili više neodređenoj težnji govorimo o psihološkim potrebama.
Moguće vrste potreba
Potreba za poštovanjem odnosi se na želju pojedinaca da budu pozitivno ocenjeni od strane drugih ida se prema njima postupa/ophodi s uvažavanjem i na prikladan način, a ponekad i s potrebom da se realizuju osobni ciljevi ili postigne status koji osobi omogućuje ugled i veću razinu (samo)poštovanja, odnosno izbegavanje osećaja manje vrednosti i tuđe podcenjivanje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET