Moralni razvoj predškolskog deteta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Moralni razvoj predškolskog deteta". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: Морални развој предшколског детета
Ментори Студент
Крушевац, 2011.
Основне теоријске поставке
Појам морала се односи на „скуп обичаја и мерила понашања, врлина и однос према другима,који доприноси развоју свих“ (Крстић Д., 1991.). Друштво у целини (а и поједине његове групе и подгрупе) има одређене стандарде оцењивања шта јесте а шта није добро, као и захтеве и прописе који регулишу људско понашање и ставове. Такви захтеви, прописи и стандарди називају се друштвене моралне норме. Морална свест, односно облици моралног понашања, као производ социјализације, стичу се у процесу социјалног учења.
Когнитивно-развојни приступ, како само име казује, наглашава две ствари: прво, когнитивну страну моралности и, друго, развојну страну. Поборници овог схватања сматрају да је активно морално мишљење „главна организујућа и развојна страна моралности“ и то нарочито у ситуацијама моралног сукоба, а само дете „морални филозоф“. Зато се првенствено баве анализовањем структура мишљења особа на различитим узрастима, наглашавајући при том да се облици мишљења о моралним проблемима мењају током узраста те да се тога мишљење деце квалитативно разликује од мишљења одраслих. Тако долазимо до друге основне поставке овог приступа – развоја. Следбеници овог приступа сматрају да је развој основна одлика појмовног мишљења и сазнања уопште и да се може поделити на јасне, квалитативно различите стадијуме чији је редослед јављања унапред одређен и фиксиран. Развојна промена означава се као кретање унапред без прескакања стадијума који се јављају у непроменљивом редоследу, тако да сваки од њих потиче из претходног и припрема следећи. Узрасне промене одређују стадијуме, те се тога узраст и когнитивне промене са њим повезане узимају као чиниоци моралног развоја. Развој моралног мишљења, у ствари, значи напредовање кроз низ стадијума које одликује мишљење посебног квалитета. Пошто се мишљење детета квалитатино разликује од мишљења одраслих, а не само у степену знања или сложености, проучавање моралног развоја мора да укључи анализу развојних промена које се јављају у моралном мишљењу. Укратко, закључци о моралном развоју заснивају се на проучавањима како деца различитог узраста доносе моралне судове и које се промене у њиховом развоју јављају са узрастом. Начела која се користе приликом доношења моралних одлука развијају се од егоцентричних, ограничених и изведених из спољашњих захтева и ауторитета карактеристичних за млађу децу, до аутономних, универзалних и обухватних начела која су својствена за највише нивое моралног расуђивања. Морално расуђивање током развоја постаје све диференцираније и интегрисаније и на сваком сукцесивном стадијуму развијају се сложенија и обухватнија начела. Когнитивисте пре свега занима како деца тумаче правила и како се њима користе у ситуацијама моралног сукоба и како оправдавају, односно осуђују одређени морални поступак, а не толико да ли знају или не знају одређено правило или конвенцију. Стога, приликом анализовања дечјих одговора њих не занима садржај одговора (шта треба урадити у одређеној ситуацији) већ структура или мисаони процес који је у основи тог одговора (односно зашто нешто треба, односно не треба урадити). Иако се садржај моралног мишљења разликује од културе до културе, облици, односно форме мишљења су исте за све. Форме мишљења су исте код свих, а разлике међу њима су у емоционалним ставовима према добру и злу и уверењима и веровањима у разним културама. И когнитивно и морално мишљење развијају се кроз регуларне стадијуме и морално мишљење на одређеном узрасту има карактеристичну форму паралелну логичком мишљењу на одговарајућем узрасту. Развој логичког мишљења, иако неопходан, није и довољан услов за развој моралног мишљења пошто се оно развија из друштвених интеракција у околностима моралног сукоба.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET