Mobing | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mobing". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
SEMINARSKI RAD
MODUL: LjUDSKA PRAVA
Tema: MOBING
Tutor: Ivana Stijelja
Novi Sad, decembar. 2011.
Pojam mobinga
Većina populacije je upoznata sa ovim pojmom ili poznaje bar neku osobu koja je trpela mobing, ili možda čak i neku koja vrši mobing, ili su u krajnjoj liniji i sami bili žrtve mobinga. Sve češće se susrećemo sa ovom pojavom i pitanje koje sam sama sebi postavila i koje me je zaintrigiralo kao budućeg psihologa je zašto neki ljudi imaju potrebu da demonstriraju silu nad nekim drugim ljudima...
Sama reč mobing dolazi od engleskog glagola TO MOB i doslovno prevedeno znači “okupiti se oko, nasrnuti na, zlostaviti”. Sam termin “mobing” u nemačkoj, švedskoj i italijanskoj literature koristi se bez prevođenja, dok se u zemljama engleskog govornog područja ista pojava označava kao “bullying”, a u SAD-u najčešće se upotrebljavaju termini “work abuse” ili employee abuse”. Kod nas se mobing može prevoditi kao neka vrsta psihičkog zlostavljanja, maltretiranja ili neke vrste terora na random mestu.
Neka vrsta sistematskog proučavanja problema mobinga u organizaciji pripisuje se za Hajnca Lejmana koji je pre nekih dvadesetak godina pokušao da definiše sam pojam, odredio je osnovna obeležja, neke faze i posledice mobinga. Bilo je veoma važno što pre otkriti mobing u organizacijama, pre nego što izazove velike i teške posledice ne samo žrtvi mobinga već i samoj organizaciji. S jedne strane, promenjen je odnos prema zaposlenom i njegovim pravima (prava zaposlenih su veća), a s drge strane, velika konkurencija na tržištu, organizacijske promene (privatizacija, spajanje, restruktuiranje), nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti od zaposlenog, doveli su do povećanja učestalosti mobinga. Organizacija je prisiljena da analizira svaki problem koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje.
Primer: U Nemačkoj jedan zaposleni koji je bio izvrgnut mobingu košta preduzeće između 25000 i 75000 evra godišnje zbog gubitaka uzrokovanih izostajanjem sa posla zbog bolovanja, smanjnja radnog učinka i grešaka na radu. Statistički podaci ukazuju da 50% radnika izvrgnutih mobingu ide na bolovanje 6 sedmica godišnje, 31% od 1.5 meseci do 3 meseca, a 11% ostaje kod kuće na bolovanju više od tri meseca godišnje.
Definicija i postupci mobinga
Prema Lejmanu, mobing ili psihološki teror je neprijateljski i neetički vid komunikacije koji potiče od jedne ili više osoba, sistematski usmeren protiv jednog pojedinca koji se zbog toga nalazi u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji koje se ne može osloboditi zbog postupaka mobinga koji se neprestano ponavljaju. Ovi postupci vrše se često (najmanje jednom sedmično) i tokom dužeg vremenskog perioda (najmanje šest meseci). Zbog čestog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja dolazi do posledica mentalne, psihosomatske i socijalne prirode ( Leymann,1992).
Dakle, radi se o specifičnom vidu komunikacije između kolega ili pretpostavljenih u organizaciji pri čemu se planirani postupci ponavljaju tokom dužeg vremenskog perioda, sa ciljem da se žrtva uništi i natera da napusti organizaciju.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET