Mentalna zaostalost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mentalna zaostalost". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
Uvod...............................................................................................................................................2
Kriterijumi definisanja mentalne retardacije.................................................................................2
Definicija mentalne retardacije.....................................................................................................4
Klasifikacija mentalne retardacije..................................................................................................5
Etiologija mentalne retardacije......................................................................................................7
Opšte karakteristike funkcionisanja kod mentalne retardacije.....................................................8
Škole za decu sa posebnim potrebama………………………………………………….…………………………………10
Kako se radi u specijalnim školama………………………………………………………………………………………....11
Škola budućnosti……………………………………………………………………………………………………………………..11
Dete oštećenog sluha i kognitivni razvoj dece oštećenog sluha……………………………………………….12
Dete oštećenog vida, problem dece oštećenog vida i razvoj slabovidog deteta…………………….…13
Dete sa govornim poremeećajima i podela govornih poremećaja…………………..……………………...14
Telesno invalidna deca i tipovi telesnog oštećenja……………………………………………………………..…..14
Deca sa ostalim poremećajima………………………………….…………………………………………………………...15
Zaključak………………………………………………………………………………………………………………………………...16
Literatura......................................................................................................................................17
Mentalna retardacija nije bolest, već
administrativno određen naziv za
različita genetska, socijalna i medicinska stanja
čija je zajednička karakteristika
značajno ispodprosečno intelektualno funkcionisanje.
Zaostajanje u intelektualnom razvoju podrazumeva vidljivo zaostajanje kognitivnog razvoja deteta za prosečnim kognitivnim razvojem dece istog doba. Za taj fenomen se obično
upotrebljava naziv mentalna retardacija. U svakom duštvu rađa se oko 30% dece koja ne dosegnu kognitivni razvoj viši od IQ 70. Oko 2% takve dece uspeva da se na neki način uklopi u svakodnevni život okoline i ne zahteva specijalnu pomoć društva. Oko 1% te dece ima, uz smanjenu inteligenciju, i probleme s prilagođavanjem na društvenu okolinu. Ne uklapaju se u svakodnevni život okoline i potrebna im je specijalna pomoć društva u razvoju i životu. Takva
deca smatraju se intelektualno hendikepiranim, odnosno mentalno retardiranim. Osobe sa mentalnom retardacijom podeljene su četiri kategorije prema ozbiljnosti hendikepa. Mentalna retardacija može nastati zbog raličitih razloga: porodičnih, genetskih, poremećaja razvoja centralnog nervnog sistema, oštećenja centralnog nervnog sistema, ekstremne zapuštenosti deteta, nedostatka stimulacije za razvoj itd. Veoma je važno znati da mentalna retardacija nije bolest, to je stanje hypofunkcije ili nerazvijenosti CNS-a. To znači da se mentalna retardacija ne može lečiti i izlečiti poput nekih bolesti, može se samo stimulisati razvoj deteta. Uz teškoće u ponašanju, mentalno retardirana deca često boluju i od psihičkih bolesti. Razna epidemiološka istraživanja pokazuju da teškoće u ponašanju i psihičke bolesti nataju čak u 30 do 60% slučajeva dece sa mentalnom retardacijom. Deca sa težim hendikepom obolevaju češće nego ona sa lakšim hendikepom. Prepoznavanje simptoma psihičke bolesti i dijagnostika, kao I tretman, traže specijalno psihijatrijsko znanje.
KRITERIJUMI DEFINISANJA MENTALNE RETARDACIJE
Postoji pet osnovnih kriterijuma koji se upotrebljavaju da bi sepostavila definicija ovog stanja. Tri od pet kriterijuma obuhvaćena su skorosvakom definicijom, dok su ostala dva prisutna u većini definicija, ali ne usvim.
već stanje, a primarni je deficit intelekta, mada kod ovakve osobe mogu biti bolesne i mnoge psihičke funkcije pa i emocije. Kao što mentalno retardirana osoba može imati mnoge emocionalne poremećaje, tako i duševni bolesnik posle izvesnog vremena trajanja oboljenja dolazi u fazu intelektualne deterioracije. Početak mentalne retardacije je uvek u razvojnom periodu, dok psihijatrijsko oboljenje ima kasniji početak i dijagnostiku.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET