Masovna komunikacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Masovna komunikacija". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

USEE Fakultet za pravne I poslovne studije
Odsek: Poslovna psihologija
Predmet: Osnove komunikologije
SEMINARSKI RAD
Tema:
Masovna komunikacija
U postindustrijskom teorijskom segmentu se, pored povecanja znacaja obrazovanja, i ekspanzija masovnih komunikacija uzima kao jedan od osnovnih parametara nove drustvene forme, pri cemu se ove dve
pojave dovode u vezu, odnosno posmatraju se u svom uzajamnom
dejstvu. Tako se uocava da se u obrazovanju sve vise koriste
najsavremenija sredstva masovnih komunikacija, dok se, s druge
strane, obrazovanjem stvaraju uslovi za dalje usavrsavanje tih
sredstava kroz nove pronalaske i unapredjenja. Upravo stoga se za
novi drustveni oblik, osim "drustva znanja", koristi i naziv "informaticko
drustvo", kojim se potcrtava primat informacije kao strateske
vrednosti. Po toj koncepciji se, dakle, proizvodnja i promet informacija
shvata kao osnovna drustvena delatnost, kao sto je to bila proizvodnja
i promet robe u industrijskom periodu. Ovakav stav je prisutan kako
kod konzervativaca tako i kod utopista, s tom razlikom sto pojedini
utopisti smatraju da ce se postindustrijsko drustvo konstituisati tek
kada dodje do promene u kontroli mas-medija, na taj nacin sto bi
kontrolu, od pojedinaca i elita, preuzela citava zajednica.
S obzirom da ukazuju na povecani znacaj masovnih komunikacija,
radovi s kraja pedesetih i pocetka sezdesetih godina postavili osnovne
parametre novog kulturnog koda. Naime, konstituisanje Mekluanove
teorije masovnih komunikacija se vremenski poklopilo s razvojem
postindustrijske drustvene teorije, tako da su njegove ideje postale
putem elektronskih medija, prevladalo je shvatanje da to ne bi bilo
"globalno selo", kako je on tvrdio, vec "globalni grad", odnosno
"globalni metropolis". Ovo stoga, sto u globalnoj zajednici, po misljenju
razvijanja osecanja uzajamne pomoci i podrske, kao sto je to slucaj u
primitivnom selu, vec do uspostavljanja, prvenstveno, funkcionalnih
odnosa, uz ocuvanje kulturnih specificnosti uzih grupa, sto je specificno
globalizacija putem mas-medija vodi pre u multikulturalnost nego u
kulturnu monolitnost koju je zastupao Mekluan.
Osim toga, u sklopu nagle ekspanzije masovnih komunikacija, u ovom teorijskom usmerenju se ukazuje i na progresivnu vizuelizaciju kulture,
odnosno na ubrzanu zamenu literarnih sredstava elektronsko-
vizuelnim, kao i na prilagodjavanje kulturnih sadrzaja ovakvim
sredstvima. Naime, s napretkom elektronike dolazi do usavrsavanja
sredstava masovnih komunikacija i njihove sve sire primene. Upravo
Mekluanovu gresku, kada je televi- ziju, u podeli na "topla" i "hladna"
opstila, svrstao medju ova druga, sto je izazvalo i neka njegova kasnija
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET