Ljudska destruktivnost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ljudska destruktivnost". Rad ima 35 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Нови Сад
Матурски рад из психологије
ЉУДСКА ДЕСТРУКТИВНОСТ
Професор ментор:
Снежана Провчи Ученик:
Ива Рашић IV1
Нови Сад, мај 2011. год.
Предговор
Овај рад је настао из жеље да сазнам суштину занемареног и потцењеног проблема деструкције као врсте људског понашања тако што ћу слику састављену од чинилаца који воде порекло из различитих уметничких дела, научних теорија, филозофских мисли и др., рашчланити на делове, покушати да разјасним сваки део појединачно, и поново организовати те делове у још складнију и потпунију целину, дајући тако свој допринос бољем разумевању озбиљности и суштине проблема људске деструктивности са психолошког аспекта.
Захваљујем се професорицама Снежани Провчи и Видосави Казимић за одржане консултације и успешно усмеравање током израде рада, тиме ми омогућивши да правилно приђем проблему, да га темељно разрадим, и, што је најбитније, да своје сазнање обогатим новим закључцима.

С А Д Р Ж А Ј
1. УВОД 4
2. Доминантни приступи психолошком истраживању почетком 20. века 7
2.1. Бихевиористички метод 7
2.2.Инстинктивистички метод 9
3. Сигмунд Фројд 11
3.1. Структура личности и инстинкти 12
3.2. Фазе у развоју личности. Одбрамбени механизми ega 14
3.3. Фројд и агресија 16
4. Ерих Фром 18
4.1. Човекове егзистенцијалне потребе. Карактер. Страсти укорењене у карактеру 19
4.2. Значај експериментално добијених података 23
4.3.Врсте агресивности и њена мотивација 24
4.4. Садистички и некрофилни карактери 28
5. ЗАКЉУЧАК 32
ЛИТЕРАТУРА 34
БИОГРАФИЈА МАТУРАНТА 35
1. УВОД
Тема људске деструктивности је од давнина актуелна и разрађивана у многим уметничким делима, филозофским расправама, научним радовима и намеће своју проблематику у свим областима људског деловања као озбиљан и комплексан аспекат живота сваког човека.
Зашто је човек једино биће које користи агресивну страну своје природе да би чинио штету без очевидног разлога? Да ли смо у својој основи деструктивна бића, или нас је средина таквима начинила? Ако јесте тако, да ли су услови за деструктивно понашање унапред одређени, тј. да ли постоји «шаблон» по коме оно функционише, или је сваки случај засебан, и не постоје правилности? Колике су наше могућности, као разумних бића, у погледу контролисања властитих агресивних порива? Ова, и многа друга питања у вези са деструктивним понашањем нити су ретка, нити необична, пошто испољавање агресије, односно деструктивност, нажалост, прати човека од самих његових корена, па све до данашњице.
Знамо да човек, још откако је израдом оруђа и процесом производње диференцирао себе од обичне животиње, убија да би опстао, да се никада није устручавао да користи «право јачег» уз разне изговоре, да је кроз историју развио незамисливо свирепе и иновативне начине за испољавање својих агресивних порива, да је осмислио и конструисао многа средства која су у погрешним рукама постала одговорна за сакаћење и смрт запањујуће великог броја људи, и др. Овакве појаве су у многим друштвима свакодневница, а у некима чак и прихватљива, па чак и пожељна стварност. У савременом друштву овај проблем расте до несагледивих размера, тим пре што су неки од деструктивних облика понашања сасвим уобичајени, па свест људи о њиховим негативним последицама није на задовољавајућем нивоу. Такође, материјалистичко гледиште на свет и околину, као и многе друге тековине савременог друштва бацају у сенку заиста кључан и коренит проблем који се не тиче ничега другог до будућности и егзистенције људске врсте – проблем уништавања, наношења штете и боли, мучења, другим речима – проблем деструктивног понашања људске врсте.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET