Iskustveno učenje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Iskustveno učenje". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ISKUSTVENO UČENJE
Iskustvo svakodnevan i samorazumljiv pojam, koje ima izuzetnu ulogu učenja i njegovom teorijskom razumevanju.
Kolb definiše učenje kao proces stvaranja znanja kroz transformaciju iskustva. On smatra da naši neuspesi i greške proizilaze iz naše nesposobnosti da učimo iz iskustva. Naše nemoći da preradimo i modifikujemo iskustvo.
Prema Kolbovom modelu učenje se sastoji od nekoliko faza:
Konkretno iskustvo, odnosno doživljavanje. Učenje započinje kada se ličnost suoči sa novim konkretnim iskustvom i udubljuje se u njegovo razumevanje kroz procese posmatranja, osećanja ili reagovanja.
Refleksna opservacija. Ovo je faza kada se traga za odgovorom na pitanje: šta je primećeno, šta je učinjeno...Reč je o prikupljanju podataka i njihovoj kritičkoj proceni.
Konceptualizacija. U ovoj fazi učenje se odvija kao proces analiziranja podataka i njihovo osmišljavanje.
Aktivno eksperimentisanje ili testiranje inplikacija u novim situacijama
Srž Kolbovog modela učenja je opažanje i prerada informacija. On kaže da iskustvo nije samo ono što nam se dogadja, već ono što činimo sa onim što nam se dogadja.
Ovaj ciklus opisuje dve dimenzije proces učenja:
-Svatanje-koje konbinuje konkretno iskustvo i apstraktnu konceptualizaciju.
-Transformisanje-koje kreće od refleksne opservacije do aktivnog eksperimentisanja.
Na osnovu ovog modela Kolb je razvijo stilove učenja:
1.Konverger-apstraktna konceptualizacija i aktivno eksperimentisanje. Konverger je izuzetan kada postaju samo jedno resenje za dati problem. Konverger je onaj koji pokušava da reši problem.
2.Diverger- konkretno iskustvo i refleksna opservacija. Ovom stilu pripada onaj koji nastoji da sagleda stvari iz različitih perspektiva.
3.Asimilator –induktivno rezonovanje i sentizovanje različitih zapažanja u jedno celovito obnjašnje. Ovaj tip je izuzetan u ispitivanju podatka, ali je ne zainteresovan za njihovu praktičnu primenu.
4.Akomodator-konkretno iskustvo i aktivno eksperimentisanje.
Učenje iz iskustva ima svoja ograničenja i to pre svega u vladajućem sistemu verovanje, vrednosti, stavova i uverenja, pogotovo ako je on nefleksibilan i zastareo i drugo ako nije slobodano od kulturnih normi.
MODEL MTAREFLEKSIJE U ISKUSTVENOM UČENJU
Kolbov model ima značajnu ulogu u obrazovanju odraslih jer sledi onu tradiciju u obrazovanju i učenju odrasllih koju je afirmisao Lindeman, ističući da je celokupno obrazovanje odraslih, ustvari ,,konkretan proces evolucije iskustva.“ Svaki proces obrazovanja i učenja podrazumeva potrebe, ciljeve, namere, izbore i odkuke, kojim Kolbov model ne operiše kojima bi se svakako moralo naći mesto.
SAMOUSMERENO UČENJE
Pojam samousmerenog učenja je prvobitno bio povezan sa praksom obrazovanja na daljinu, gde su učenik i nastavnik prostorno i vremenski odvojeni, pa je učenik u velikoj meri u svom učenju nezavistan ili samouveren. Danas se pojam samousmerenog učenja odnosi na sve slučajeve gde je kontrola učenja i odgovornost za učenje preneta sa intuicije na pojedinca.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET