IQ - mera nečije pameti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "IQ - mera nečije pameti". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Седма београдска гимназија
Београд
МАТУРСКИ РАД ИЗ ПСИХОЛОГИЈЕ
IQ – МЕРА НЕЧИЈЕ ПАМЕТИ
МЕНТОР: УЧЕНИК:
Београд, мај 2011.
Садржај:
Увод 3
Дефинисање појма интелигенција 4
Интелигенција није памет 6
Мерење интелигенције 7
Развој интелигенције 10
Улога наслеђа и средине у развоју интелигенције 12
Интелигенција мушкараца и жена 13
Индивидуалне разлике 14
Закључак 15
Литература 16
Увод
Интелигенција спада у оне способности за које се нико не жали да их има премало. То је способност коју људи високо цене и код себе и код других. Интелигенција се мери IQ тестовима. Тест је средство којим се мери један фрагменат понашања, а количник интелигенције (IQ - inteligence quotient) представља однос између резултата који испитаник постиже на одређеном тесту интелигенције и резултата који постиже просечна особа истог календарског узраста на истом тесту.
Интелигенција је глобална способност личности да целисходно делује, да разумно мисли и да успешно излази на крај са својом средином . Глобална је зато што је састављена од елемената или способности које, иако нису сасвим независне, могу квалитативно да се диференцирају. Међутим, интелигенција није истоветна са простим збиром тих способности.
Нативистичко схватање тврди да је интелигенција искључиво урођена, а емпиристичко да се развија искључиво под утицајем средине. Пјерон је тврдио да је у првих 6 година живота утицај средине пресудан. Међутим, никакво вежбање не може од умно заосталог детета да направи нормално.
Дефинисање појма интелигенција
О постојању и природи интелигенције било је више спорова него о било ком другом психолошком појму. Иако постоји више дефиниција које се донекле разликују, теоретичари се слажу у једном - интелигенција је потенцијал, а не потпуно развијена способност. Сам појам интелигенција потиче од латинске речи intellegere, што значи схватити, разумети.
Једна од дефиниција интелигенције је и та да је то ментална карактеристика која се састоји од способности за учење из искуства, прилагођавање на нове ситуације, разумевање и коришћење апстрактних појмова, и коришћење знања за сналажење у околини. Не постоји општеприхваћена дефиниција интелигенције, јер још увек не постоји општеприхваћена теорија интелигенције, а дефиниција долази тек након теорије. Сматра се да она представља комбинацију урођених карактеристика нервног система и развојне интелигенције, обликоване искуством и учењем.
Академски оријентисани психолози су дуги низ година истраживали суштину и структуру интелигенције, односно трагали су за основним елементима интелектуалног функционисања. И овде је био постављен крајњи циљ сваке науке – иза променљивих постигнућа испитаника на тестовима открити стабилне изворе тих постигнућа. Тако је у психолигији способности, применом математичко-статистичког поступка (факторске анализе), настављено трагање за константном дефиницијом.
Постоје три групе дефиниција интелигенције:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET