Idejni projekat - Uticaj socijalnog porekla na obrazovno postignuće i obrazovne aspiracije srednjoškolaca | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Idejni projekat - Uticaj socijalnog porekla na obrazovno postignuće i obrazovne aspiracije srednjoškolaca". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


IDEJNI PROJEKAT
Uticaj socijalnog porekla na obrazovno postignuce i obrazovne aspiracije srednjoskolaca
SADRZAJ
Uvod...………………………………………………………………………………….…3
Obrazovanje u svojoj modernoj formi……………………………………………………4
Teorije u školstvu i nejednakosti........................................................................................5
Pismenost…………………………………………………………………………………7
Zaključak………………………………………………………………………………….9
Literatura…………………………………………………………………………………10
UVOD
Socologija je prošla svoj životni put više nego burno i bila potpuno vezana za svoje građansko društvo. Građansko drzštvo je pak, bilo svojevrsna kolevka rađanja sociologije, ali i ostalo okrilje njenog razvoja. Naime, onako kako se razvijalo gradjansko društvo, razvijala se i sociologija, što je određivalo njenu sudbinu.
Mnogobrojne građanske krize (a ono je i stvoreno u jednoj od najvećih drama), pa je i nauka o društvu zajedno sa njim kroz te krize prolazila i sama se delila prema određenoj situaciji. Sociologija je zamišljenja kao disciplina da proučava građansko društvo da bi pomogla njegovom razvoju i razrešenju krizne situacije.
Osnovna potreba savremenog društva je obrazovana populacija. Država pri formiranju obrazovanja igra značajnu ulogu u smislu obezbeđivanja ustanova, odnosno škola za obrazovanje, opreme... Takođe država zakonskim merama obavezuje svakog pojedinca na završavanje osnovne škole, dok dalje školovanje predstavlja lićni izbor pojedinca. Nažalost određeni pojedinci nisu sebi ni to priuštili zbog subjektivnih ili pak objektivnih faktora.
Izraz škola je grčkog porekla i u bukvalnom prevodu znači dokolica, rekreacija. U starim društvima školovanje je bilo dostupno malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Sveštenstvo je često bilo jedna pismena grupa, koje je znanje koristilo za čitanje i tumaćenje religijskih tekstova. Za većinju odrastanje je značilo učenje na primerima starijih. Bilo je uobičajeno da deca veoma rano počinju pomagati u poslovima u domaćinstvu, u radu na poljima i u zanatskom radu. Čitanje nije bilo potrebno a ni korisno. Međutim u današnjim uslovima situacija je potpuno drugačija. Školovanje (osnovno) predstavlja obavezu svakog pojedinca.
Obrazovanje ima značajnu funkciju u svakom društvu. Iz tog razloga države preuzimaju brigu o finansiranju obrazovanja (osnovnog, srednjoškolskog i delom visokog obrazovanja). Po Talkotu Parsonu škola je most između porodice i društva kao celine. Škola priprema decu za njihove buduće uloge u životu. U današnjim uslovima školstvo omogućava mogućnost menjanja položaja koje pojedinac stiče rođenjem ili nasleđivanjem. Znanje se individualno stiče ali ono predstavlja bogatstvo društvene zajednice
.
Škole kao institucije znanja nemaju samo tu ulogu već i ulogu institucije za čuvanje dece – mesta na kojima su deca sigurna, u školama se razvija sposobnost komunikacije, sklapaju prijateljstava...
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET