Esej o ljubavi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Esej o ljubavi ". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
1. Pojam ljubavi 4
2. Euforija, zaljubljenost, strast..ljubav 7
3. Partnersko afektivno vezivanje 10
4. Ljubavne veze i teorija afektivnog vezivanja 11
1.1. Formiranje partnerskih odnosa 11
1.2. Šta je bliski partnerski odnos i šta ga čini 14
1.3. Individualne razlike u afektivnoj vezanosti u partnerskim odnosima 15
1.4. Trokategorijalni model 15
1.5. Četvorokategorijalni model 16
1.6. Dimenzionalni pristup 17
1.7. Doprinos teorije afektivnog vezivanja izučavanju partnerskih odnosa 17
5. Tipovi partnerskih odnosa 19
5.1. Izbegavajući tip emocionalne vezanosti 20
5.2. Preokupirani tip emocionalne vezanosti 21
5.3. Bojažljivi tip emocionalne vezanosti 21
5.4. Sigurni tip emocionalne vezanosti 22
Zaključak 23
Literatura 24
"Ljubav, tj. ostajanje u ljubavi, a ne zaljubljenost, je svestan i odlučan čin volje, umeće, koje moramo savladati kao svako drugo umeće, kao umeće drvodelstva ili umeće muzike. I zahteva brigu, odgovornost, respekt i znanje."
Erich Fromm
Pojam ljubavi
Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću. Ljubav prema drugoj osobi uključuje:
osećanje nežne privrženosti ,
zaokupljenost   njenom ličnošću,  
zainteresovanost   za njene potrebe, želje i misli,
nesebičnu brigu  za njenu sreću i strasnu želju da odnosi budu što prisniji.
,,Ljubav nije samo osećanje ljubavi već prvenstveno odnos zasnovan na tom osećanju.“
Udaljenost ili privremena razdvojenost od voljenog objekta može da rasplamsa osećanje ljubavi. Postoje, u zavisnosti od objekta, brojne vrste ljubavi: 
roditeljska, 
partnerska, 
sinovljeva, 
religiozna,
narcistička,
 bratska  itd.
Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička, mazohistička. U psihoanalizi označava libidinalnu strast, istovremeno nežnu, bestelesnu, s jedne, ali i telesnu, čulnu, s druge strane; infantilnu i zrelu; normalnu i abnormalnu, koja je uvek usmerena ka pribavljanju intenzivnog zadovoljstva. Sigmund Frojd (Freud) osećanju ljubavi pristupa sa razvojnog gledišta. Prvi vid ljubavi je primarni narcizam. Sa uspostavljanjem odnosa prema objektima, ego će nastojati da se svakog prijatnog objekta domogne i unese ga u sebe.
Tek u pubertetu, spajanjem čulne i nežne komponente (koje su razdvojene zabranom incesta još u ranom detinjstvu), nastaje normalna, zrela ljubav. Po Erihu Fromu (Fromm), ljubav je „jedini zdravi i zadovoljavajući odgovor na problem ljudskog postojanja“, a zrela ljubav zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu za povezanošću sa drugima, uz očuvanje identiteta ličnosti. Ljubav kao „doživljaj pojačane vitalnosti i moći“, koja pojedinca ispunjava radošću, nema svoj koren u biološkoj, već u psihološkoj potrebi čoveka da reši problem svoje egzistencije.
Bitne komponente ljubavi su davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ako pokušavate da definišete vaš odnos sa partnerom, uzmite u obzir ove (ali i ne samo ove) elemente i pokušajte sagledati da li su i u kojoj meri oni prisutni u vašem odnosu. Nedostatak ili manja prisutnost nekog od ovih elemenata ne znači da ljubav ne postoji, ali to može da znači da ona ne postoji u svojoj sveobuhvatnosti kako je shvataju pisci, pesnici i drugi umetnici ili stvaraoci koji se tom temom bave. Ljubav je osećaj prijatnosti i prisustvu voljene osobe.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET