Emocii sprema drugite (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Emocii sprema drugite (makedonski)". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet:″Sv:Кliment Ohridski″ Bitola
POLICISKA AKADEMIJA -SKOPJE
SEMINARSKA RABOTA
Тема: Emocii sprema drugite
Предмет: Психологија na komunikacii i razuznavawe
Ментор: Изработил:
Skopje 2007 god
Sodr`ina
Voved…………………………………………………………………3
1.Krakteristiki na ~uvstvata i emociite..................................4
3.1.Vidovi qubomora.............................................................8
3.1.1.Qubomora kaj decata ili qubomora sprema bra}a i sestri.........................................................................................9
Zaklu~ok…………………………………………………..14
Koristena literatura…………………………...……15
Voved
ĹĚCeliot svoj `ivot ~ovekot kako najsovr{eno `ivo su{testvo na ovaa zemjena topka e naso~en kon sozdavawe, vospostavuvawe i odr`uvawe na odredeni vrednosti koj ponatamu }e mu slu`at kako patokaz vo ostvaruvaweto na svoite celi i interesi koi gi ima zacrtano kamko prioritet vo svojot `ivot. Za da gi ostvari ovie celi poedinecot mora da vospostavuva odnosi so drugite individui ili grupi so pomo{ na sredstvata za komunicirawe.
No, ne sekoga{ ostvaruvaweto na celite mu poa|a od raka i ne sdekoga{ odnosite so odtanatite lu|e se realiziraat na na~in koj go zamislil toj. Zatoa, vo zavisnost od situacijata vo koja se nao|a odnosno sekoja situacija e razli~na po svojot karakter pa zatoa i emociite koj ~ovekot gi do`ivuva se razli~ni vo razli~ni situacii.
Emociite se psihi~ki procesi {to go izrazuvaat ~ovekoviot odnos kon predmetite, nastanite i drugite lu|e, no i negoviot odnos sprema samiot sebe si, kon sopstvenite postapki i do`ivuvawa. Manifestiraweto na razli~nite emocii poka`uva dali ~ovekot ocenuva deka odredeni predmeti, nastani, lu|eto, sopstvenite sostojbi i drugo, mu se prijatni ili ne, dali mu se dopa|aat ili ne.
Emociite ja opredeluvaat ~ovekovata aktivnost, taka {to ~ovekot treba da gi zadr`i site onie raboti {to kaj nego predizvikuvaat prijatnost i da go izbegne ona {to predizvikuva neprijatnost.
Vo sekojdnevniot `ivot ne se pravi razlika me|u emociite i ~uvstvata, odnosno tie se uputrebuvaat kako sinonimi. No sepak razlikata postoi bidej}i emociite se javuvaat kako kaj lu|eto taka i kaj `ivotnite i se svrzani so zadovoluvawe na biolo{kite potrebi, kako {to se hraneweto, odnosno opstanokot, a dodeka pak ~uvstvata se javuvaat samo kaj ~ovakot, i pretstavuvaat rezultat od socijalniot `ivot na ~ovekot , bidej}i samo ~ovekot ima ~uvstvo za drugarstvo, patriotizam i moral. Vakvite ~uvstva, kako i mnogu drugi ~uvstva ~ovekot gi razviva po pat na vospituvawe, obrazovanie, a najmnogu preku op{testvenoto `iveewe odnosno preku deluvaweto vo slo`eniot op{testven sistem so site negovi promeni koi sekojdnevno nastanuvaat.
1.Krakteristiki na ~uvstvata i emociite
Pri pojava na sekoe ~uvstvo i emocija vo ~ovekot se odvivaat golem broj na promeni kako : fiziolo{ki, fizi~ki i promeni vo do`ivuvaweto.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET