Eksperimentalno ispitivanje procesa klasifikovanja kod dvojezične i jednojezične dece po Bruneru | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Eksperimentalno ispitivanje procesa klasifikovanja kod dvojezične i jednojezične dece po Bruneru ". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za psihologiju
Eksperimentalno ispitivanje procesa klasifikovanja kod dvojezične i jednojezične dece po Bruneru
- seminarski rad -
Novi Sad, maj 2007.
Uvod u problem
Prema Brunerovoj teoriji kognitivnog razvoja trebalo bi očekivati da se različiti sistemi reprezentovanja manifestuju i u izboru kriterijuma grupisanja i u različitim nivoima opštosti klase: akciona reprezentacija bi ograničavala na zajedničku ulogu upoređivanja predmeta u nekoj akciji; ikonička – na perceptivnu sličnost i konkretne veze; i tek simbolička predpostavlja izdvajanje bitnih obeležja i pravo, pojmovno grupisanje.
Na osnovu toga, Bruner je formulisao razvojne stupnjeve koji nisu univerzalni, ali imaju sledeći redosled:
I stupanj (do 7 godina) – ikonički
Pošto je orijentisano na svet pojavnog, vezano za površinske, neposredne aspekte stvari – dete ne uspeva da shvati odnose koji izlaze iz tog domena. Merila za grupisanje su različite vrste perceptivnih obeležja, veze među članovima grupe su konkretne i nestabilne – javljaju se različiti tipovi kompleksnog grupisanja.
II stupanj (od 7 do 9-10 godina) – prelazni
Dete se postepeno oslobađa dominacije perceptivnog. Prvi korak u tom pravcu je „egocentrični funkcionalizam“: dete uzima sebe kao referentnu tačku i grupiše predmete prema tome šta ono može da uradi sa njima. Često je ta upotreba proizvoljna i neuobičajena ali mu pomaže da shvati i vidi stvari na novi način. Zatim, prelazi na usvojenu, konvencionalnu upotrebu predmeta. To pomeranje sa perceptivnog na funkcionalno grupisanje je istovremeno sa odgovarajućim promenama strukture grupisanja: sve češće se javljaju grupisanja po nadređenosti. Ali sa porastom težine zadatka (verbalno gradivo - druga polovina serije) dete lako regradira na kompleks.
III stupanj (od 9_10 godina pa nadalje) – simbolički
Grupiše predmete na osnovu apstrahovanog, relevantnog obeležja eksplicitno definiše i pridržava se jedinstvenog kriterijuma tokom grupisanja. Ukoliko to zadatak dozvoljava, klasa se označava konvencionalnim imenom („voće“). Jasno je određen obim klase, mogućnost uključivanja novih članova u klasu...
Gradivo
1) Verbalno:
Dve serije kartica sa ispisanim nazivima predmeta u kojima treba otkriri zajedničku karakteristiku:
serija : banana / breskva / krompir / meso / mleko / voda / vazduh / mikrobi (kamenje)
serija : zvono / rog / telefon / radio / novine / knjiga / slika / škola (zbrka)
Kartice se izlažu ovim redosledom i tako se postepeno otežava zadatak otkrivanja sličnosti.
2) Perceptivno:
42 sličice poznatih predmeta (igračke, alat, životinje, itd.).
Varijaciju u ovom istraživanju predstavlja uzrast i dvojezičnost. Deca su bila upoređivana na dva pribilžna uzrasta 7 – 7,5 godina i 10 – 12,5 godina, gde su mlađa deca u oba para bila dvojezična.
Ispitanici
U ovom istraživanju su učestvovali Mihal i Mihaela Urban iz Araca. Njih dvoje su brat i sestra. Mihal ima 10 godina i ide u 3. razred O.Š. „Bratstvo“ u Aracu i odličan je učenik. Mihaela ima 7 godina i ide u zabavište, koje se nalazi u okviru O.Š. „Bratstvo“ u Aracu. Oboje su slovačke nacionalnosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET