Analiza knjige Ane Frojd „Normalnost i patalogija u detinstvu“ | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Analiza knjige Ane Frojd „Normalnost i patalogija u detinstvu“ ". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Fakultet za pravne i psolovne studije, Novi Sad
Osnovi razvojne psihologije
Analiza knjige Ane Frojd
„Normalnost i patalogija u detinstvu“
Sažetak:
Jedno od najvećih dostignuće Ane Frojd je klinika na čijem je čelu bila više od trideset godina. Poznata kao klinika „Hamsted“, posle smrti Ane Frojd 1982. godine, ta klinika je dobila ime „ Centar Ane Frijd“.
Ključne reči:mentalno zdravlje, patalogija, razlika, terapija.
Procena patalogije
Opšta pitanja
Ana Frojd kao analitičar smatra da prelazak od normalnosti do pojave patalogije je i kvantitativni i kvalititivni korak. Analitičari smatraju da se mentalna ravnoteža zasniva „na odnosima unutrašnjih instanci strukture, kao i, na odnosima između celokupne ličnosti i okolnosti koji nameće okruženje.“ Do promene ovih odnosa dolazi zbog slabljenje Ja i Nad-Ja snaga, do čeka dolazi zbog pritiska, velikog umora, raznih frustracije koje nastaju od spoljašnjosti. Mentalna ravnoteža se lako može poremetiti i „ne može se povući oštra granica između „neurotičnih“ i „normalnih“ ljudi...“ (S. Frojd,1990).
Nije jednostavno razlikovati mentano zdravlje i bolest u detinjstvu, čak je i mnogo teže nego u odraslom dobu. S obzirom da je detetov razvoj konstantno promenljiv i postoje različiti faktori koji utiču na snage na kojima se zasniva mentalni rast.
Dijagnostičke kategorije se, do momenta kada je Ana pisala knjigu, preuzimaju iz oblasti analize odraslih i iz psihijatrije i kriminologije odrasli. Ana smatra da je taj dijagnostički način rešenja ima nezdovoljavajuću osnovu za procenu, prognozu i izbor terapije.
Opisne naspram metapsiholoških procena
Kao i kod analize odraslih, deskriptivna priroda mnogobrojnih dijagnostičkih kategorija koje se koristi su u suprotnosti sa suštinom psihoanalitičkog mišljenja, jer se stavljnjem akcenta na indetitet ili razliku između manifestne simptomatologije zanemaruju patogene faktore. Ana priznaje da se tim postiže klasifikacija poremećaja, ali smatra da nema doprinosa ka dubljem razumevanja ili promocije diferencijalne dijagnoze u metapsihološkom smislu. Na ovaj način dolazi do greške prilikom donošenja terapijskog zaključka. Ana smatra da se pod istim nazivom obuhvataju razne vrste kliničkih oblika u kojim su ponašanje i simptologija slični, mada u metapsihološkim patogenezama pripadaju razlličitim kategorijam i samim tim zahtevaju različite vrste terapije.Ana kao primer navodi: termine kao što su napad besa, izostajenje iz skole, skitanje itd.
Statična naspram razvojne terminogoije
Prilikom formiranj dijanostičkih termina zanemarilo se pitanje uzrasta i stadiuma razvoja, jer se u vidu imalo mentalni ili socijalni poremećaj odraslih. Za analitičare je bitno da se uvaže i razlike koje su nastale prilikom odlaganja ili neuspehom u sticanju i usavršavanju specifičnih crta ličnosti . U slučaju da se neuzmu u obzir stadijumi razvoja deteta oblici ponašanja kao što su laganje i krađa, agresivni i destruktivni stavovi, perverzne radnje itd. se ne mogu smatrati normalnim ili patologijom.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET