Agresivno ponašanje mase | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Agresivno ponašanje mase". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај:
Увод 2
1. Дефинисање агресивности 3
2. Када се јављају први знаци агресивног понашања код људи? 5
3. Начини испољавања агресије 6
4. Агресивно понашање масе на спортској приредби 6
Закључак 9
Литература 10
Увод
Једна од области психологије је социјална психологија која проучава друштвено понашање, поред тога, објашњава и многобројне мотиве који покрећу на интеракцију. То је област коју, пре свега, занимају социјални мотиви који се могу задовољити само директном интеракцијом са другим особама, покрећу на социјално понашање, али то су мотиви и који почивају на психолошким потребама и заједнички су већем броју људи.
Агресија као један од облика насиља, описује се као насилно понашање, нападање, које се испољава према другим особама или предметима. Агресија представља намерни поступак који има за циљ нанашење штете или узроковање боли. Агресија има више облика, па тако може бити физичка, вербална или и једна и друга.
Агресија се испољава због више разлога. У неким ситуацијама то може бити одговор на изазов, затим на провокацију или ометање које врши нека особа, али понекад се испољава и без икаквог повода.
Када се говори о агресији, увек се мисли на нешто лоше, приказана је у негативном смислу и значењу. Сама помисао и сазнање да је неко агресиван или да се агресивно понашао према некој особи или особама, као и према предмету, чини да лоше мислимо о тој особи. Међутим, треба помислити и како помоћи тим особама, јер није једино решење осудити их.
1. Дефинисање агресивности
У последње време у Србији има све више агресије и насиља. Велики узрок тога је криза и стање у држави, у друштвеној средини. Стварају се услови где су агресија и насиље све више привлачни великом броју људи, који мисле да ће тако решити све своје проблеме.
Порекло агресивности може се разматрати кроз одређене психолошке теорије. Реч агресија води порекло од речи ad- према и gradior – кретати се, тј. корак ка нечему, док у ширем смислу значи активност која је усмерена ка постизању одређеног циља. Инстинктивистичка схватања виде извор агресивног понашања у урођеним основама – инстинктима. Наиме, Фројд целокупне активности човека види у инстинктима. Према С. Фројду из инстинкта смрти извире агресивни нагон. Ана Фројд и Хартма описују агресивну енергију која се стално ствара у организму и ако се иста не неутралише, или не ослободи кроз неку социјално прихватљиву акцију, доћи ће до агресивног понашања.
Мора се направити разлика између агресије и насиља. Једна од ширих дефиниција насиља је дефиниција Светске здравствене организације, према којој се насиље дефинише као ,,намерна употреба физичке или психолошке силе или моћи под претњом, против себе, другог лица или против групе или заједнице, која резултира или постоји велика вероватноћа да резултира повредом, смрћу, психолошком штетом, лошим развојем или лишавањем“. Насиље представља продужетак агресије физичким средствима екстремни облик агресије нелегитимном или неоправданом употребом физичке или психичке снаге; може бити организовано, спонатно, ритуално, а данас све више поприма инструментални облик.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET