Predsednički sistem | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Predsednički sistem". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
PRAVNI FAKULTET
Seminarski rad iz uvoda u pravo
Tema: Predsednicki sistem
Decembar 2009
1. Uvod:
Savremenu drzavu obicno definisemo kao integralnu drustvenu zajednicu na odredjenoj teritoriji zemlje koju uredjuje drzavna organizacija. Drzavna organizacija je ta koja na prisilan nacin uredjuje zivot u drzavi i predstavlja drzavnu vlast. Jedan od nacina organizovanosti je forma drzavne vlasti koja nam govori kakvi su odnosi izmedju tri grane vlasti: zakonodavne, izvrsne i sudske. Nacelo deljene vlasti je danas preovladjujuce nacelo organizacije drzavne vlasti. Pocetak njegovog razvoja je bio u 17. i 18. veku u Engleskoj, a malo kasnije i u Francuskoj. Osnovno nacelo deljene vlasti je razdvojenost pojedinih funkcija vlasti. Ove su nezavisne jedne od druge i bar priblizno uravnotezene iako moraju medjusobno saradjivati i, kao najvaznije, moraju se medjusobno i nadgledati. Temeljni znacaj takvog vodjenja je sprecavanje zloupotrebe vlasti i trebalo bi sluziti ostvarivanju politicke demokratije i slobode pojedinca. Na temelju nacela deljenja vlasti su se oblikovali razliciti sistemi organizacije drzavne vlasti. Danas su najcesci predsednicki i parlamentarni sistem.
Predsednicki sistem je najbolji predstavnik nacela podele vlasti. Nastao je u SAD Ustavom iz 1787. godine. Zato takvu organizaciju treba prikazati bas na njihovom modelu. Tri temeljna drzavna organa - Kongres, predsednik i vrhovni sud SAD - su među sobom nezavisni, iako je karakteristicna izrazita uloga predsednika drzave. Odatle je i obelezje takvog oblika vlasti. Predsednicki sistem su po americkom uzoru preuzele mnoge drzave, pogotovo juznoamericke, iako se je tamo u vecini preobrazio u veoma nedemokratske, skoro autokratske rezime gde se vlast najcesce menja drzavnim udarom. Najpoznatija evropska drzava sa predsednickim sistemom je Rusija, koja inace americki model ne prihvata u celini, ipak za nju je karakteristicna velika uloga predsednika drzave.
Predsednicki sistem je republikanska forma vladavine, koja predsedniku kao celniku drzave poverava odlucujuca prava politickog odlucivanja. Dok zapadnoevropski ustavni sistem, koji je proizasao iz konstitucionalizma, predsedniku daje reprezentativnu ulogu (oduzimanje moci monarha), Ustav SAD-a na primer, daje predsedniku veliku vlast, ali je shodno tome ogranicio njegovo sluzbovanje na vrlo kratak period. Predsednik SAD-a je celnik drzave i sef vlade, najvisi zapovednik i u njegovom posedu je sva moc. On je nezavisan od parlamenta i ne obrazuje vladu u pravom smislu, nego imenuje drzavne sekretare kao savetnike koje on sam opet moze otpustiti.
Osnovna razlika izmedju predsednickog i parlamentarnog sistema je u pitanji da li sef drzave i njegov kabinet zavise od zakonodavnog tela, potom I da li je sef drzave neposredno izabran. Ukoliko je rec o parlamentarnom sistemu premijer i vlada ce u velikoj meri zavisiti od poslanicke vecine. U suprotnom, ukoliko je rec o predsednickom sistemu,javice se medjusobna nezavisnost izvrsne i zakonodavne vlasti. Predsednik ovde moze formirati kabinet bez poslanice vecine.Sa druge strane se mogu javiti i brojni prigovori predsednickom sistemu, iz razloga sto stil rukovodjenja koji izvire iz predsednickog sistema moze ugroziti nivo tolerancije neophodan za demokratskog sistema.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET