Pravo službenosti i pravo zaloge | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravo službenosti i pravo zaloge". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj:
1. Uvod ............................................................................................................ 2
1.1. Pojam stvarnog prava .............................................................................. 2
2. Analiza ........................................................................................................ 4
2.1. Pravo službenosti .................................................................................... 4
2.1.1. Službenost ( servitut ) ....................................................................... 4
2.1.2. Načela službenosti ............................................................................ 4
2.1.3. Vrste službenosti .............................................................................. 4
2.1.4. Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ............................ 6
2.1.5. Prestanak stvarnih službenosti ......................................................... 7
2.1.6. Službenosti regulisane administrativnim pravom ............................ 8
2.1.7. Lične službenosti ............................................................................. 8
2.1.8. Stvarni ( realni ) tereti ...................................................................... 9
2.1.9. Preče pravo kupovine ...................................................................... 9
3. Zaključak .................................................................................................. 11
4. Literatura .................................................................................................. 12
1. Uvod
1.1. Pojam stvarnog prava
Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup pravnih normi koje uređuju stvarna prava; u subjektivnom smislu ono ima dvije posebne karakteristike: 1) subjektivno stvarno pravo odnosi se na stvar, odnosno drugim riječima, stvar je neposredni objekt stvarnih prava i 2) subjektivno stvarno pravo je apsolutno tj. djeluje prema svima ( erga omnes, contra omnes ).
Iz prve karakteristike subjektivnog stvarnog prava proizilazi da ono pruža neposrednu pravnu vlast na određenoj stvari, iz čega logično proizilazi i njegova druga karakteristika – sva ostala lica moraju poštovati tu neposrednu pravnu vlast na stvari, a to je moguće samo putem nečinjenja, neuznemiravanja titulara stvarnog prava ( ostala lica moraju da se ponašaju pasivno – tzv. pasivni subjekti ).
Za razliku od stvarnog prava, obligaciono prvao za predmet nema stvar već određenu prestaciju ( davanje, činjenje, nečinjenje ). Ovo nečinjenje u obligacionom pravu razlikuje se od obaveze pasivnosti odnosno nečinjenja u stvarnom pravu: jedno lice se obavezalo da ne čini nešto što bi po objektivnom pravu moglo da čini – kao titular prava svojine ( stvarno pravo ) na nepokretnosti mogao bi da zabrani prelaz preko svog imanja, ali se ugovorom obavezao (obligaciono pravo) da će prelaz dopustiti.
Pored toga, obligacioni odnos uvijek podrazumjeva stalno određenih lica u njemu: s jedne strane povjerioca, a s druge dužnika ( naravno i na jednoj i na drugoj strani može biti više – određenih – lica: obligacioni odnos djeluje, dakle, uvijek inter partes ). Subjektivno obligaciono pravo omogućava povjeriocu da zahtjeva ( i ostvari ) određeno ponašanje od određenog lica – dužnika.
Često se ističe kao jedna od karakteristika i ograničen broj ( numerus clausus ) stvarnih prava. Navodi se da pravni subjekti, kada su u pitanju obligaciona prava mogu da stvaraju njihove pravne odnose odnosno da kroz kategoriju tzv. neimenovanih ugovora određuju vrste, sadržinu, oblik stvarno pravnih osnosa ( autonomija volje stranaka ), pri čemu su ograničeni samo ustanovom javnog poretka ( prinudnim i moralnim propisima ), a to nije moguće kada su u pitanju stvarna prava jer njihovu sadržinu određuje prinudno pravo.
Međutim, s druge strane se ističe a to nije neka suštinska odlika stvarnih prava s obzirom da nema pravnih prepreka da se, u granicama prinudnih propisa i morala, ustanove i neki novi tipovi stvarnih prava, iako je to teško učiniti jer bi se sve, u krajnjoj liniji, ipak svelo na kombinaciju već postojećih i tradicionalno relativno precizno utvrđenih stvarnih prava.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET