Pravo i regulativa poslovanja Evropske Unije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravo i regulativa poslovanja Evropske Unije". Rad ima 69 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

PRAVO I REGULATIVA POSLOVANJA EU
1. Nastanak i ciljevi EU
Ideja o ujedinjenju evropskih država je veoma stara i potiče još iz Srednjeg veka. Ipak, ideja evropske integracije započinje realizaciju između dva svetska rata zahvaljujući aktivnostima evropskih federalističkih pokreta (Panevropska unija, Evropska unija federalista. . . ) koji su imali svoje vizije saradnje evropskih naroda.
Najznačajniji projekti su bili Kuden-Kalegrijev projekat Panevropske unije i Panevropski manifest o stvaranju Panevropske unije.
Prvi zvanični dokument koji je sadržao ideju ujedinjenja evropskih država bio je memorandum francuskog ministra spoljnih poslova Brijana upućen 1930. godine Društvu naroda. Memorandum je sadržao predlog za osnivanje Evropske Unije kao federalnog saveza naroda Evrope, ali je ostao samo na ideji.
Sa završetkom II Svetskog rata ponovo oživljavaju ideje ujedinjenja Evrope, pa su federalističke organizacije preko Međunarodnog komiteta za Evropsku Uniju organizovale konferenciju u Hagu na kojoj je usvojena rezolucija »Poruka Evropljanima«. Kao rezultat konferencije osnovan je Savet Evrope (najstarija evropska organizacija koja predstavlja početnu fazu u procesu stvaranja EU).
U cilju realizacije ideje o ujedinjenju Evrope 1950. nastao je koncept povezivanja i sjedinjavanja industrija uglja i čelika evropskih zemalja, pre svega Francuske i Nemačke (Šumanova deklaracija je vodila zaključenju ugovora u Parizu 1951. kojim je formirana Evropska zajednica za ugalj i čelik (osnovana je na 50 godina i prestala da postoji 2002. godine), a tim ugovorom formirane su i četiri institucije: Komisija, Savet, Skupština i Sud). Sporazum je stupio na snagu 23. jula 1952. godine i trasirao put ekonomskoj integraciji evropskih država.
Nešto kasnije, 1957. godine (27. marta) zemlje potpisnice su u Rimu zaključile još dva ugovora: Sporazum o osnivanju Evropske ekonomske zajednice-EEC Treaty i Sporazum o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju-EAEC Treaty. Sporazumi su stupili na snagu prvog januara 1958. (zemlje potpisnice-Belgija, Francuska, Holandija, Luksemburg, Italija i Nemačka).
Rimskim ugovorom osnovane su: 1. Evropska ekonomska zajednica (EEZ) koja je 1992. promenila ime u Evropska zajednica i 2. Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom). Svaka od zajednica imala je posebne organe, ali je bilo ugovoreno da jedan sud služi sve. Sud zajednice za ugalj i čelik postao je Sud pravde EZ.
Nakon stupanja na snagu Pariskog i Rimskih osnivačkih ugovora, paralelno postoje tri Zajednice, priznate kao samostalni subjekti međunarodnog prava sa različitim ciljevima, ali sa zajedničkim organima: Komisijom, Savetom ministara, Evropskim parlamentom i Sudom pravde.
Po Briselskom ugovoru iz 1965. sve tri zajednice su imale iste institucije, ali te zajednice nisu bile formalno sjedinjene.
Pitanje reforme pokrenuto je 1968. godine, pošto je konstatovano da su donete mere potrebne za uspostavljanje zajedničkog evropskog tržišta. Dileme su nastale u izboru dve politike: politike širenja i politike produbljivanja odnosa između postojećih država članica. Jedinstven evropski akt iz 1986. predviđao je ekonomsku i monetarnu integraciju zajednice do kraja 1992. i širi uticaj evropskog parlamenta na stvaranju zakona, čime je olakšano kreiranje jedinstvenog tržišta.
1970. godine je prihvaćen predlog luksemburškog premijera Pjera Vernera o postepenom stvaranju ekonomske i monetarne unije i veće političke solidarnosti između država članica. Rezultat je nastanak evropskog monetarnog sistema 1979. godine u koji su ušle sve zemlje sem Grčke i Velike Britanije. To je dovelo do povećane ekonomske discipline i veće harmonizacije ekonomskih politika svih država članica.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET