Pravo dalekog istoka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravo dalekog istoka". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Правни системи далеког истока
Када постоје велика преузимања, тзв. правни траспланти, што је случај с јапанским правним системом после слома породице Токугава и настанка раздобља Мејџи 1867. године, а с кинеским правним системом након Сун Јат Сенове револуције 1911. године и успостављања Републике Кине, ти правни системи задржавају низ посебниих обележја због чега их је неопходно сврстати у засебану правну породицу.
На разликовање одређених правних система, породица, као критеријум се користи и посебно схватање о значају које право има као средство за регулисање заједничког живота људи. У овом ставу се правни системи Далеког истока значајно разликују од система
цивилног права и common law система.
Одрђена обележја ових правних система и цивилизације уопште, проузрокована су и посебним географским, климатским и другим одликама овог дела земљине кугле. Кинеска цивилизација развијала се готово без икаквих контаката с другим цивилизацијама. Оствареним дубоким променама у јапанском и кинеском праву, несумњиво да је измењен однос како према државним писаним изворима права, тако и према институцији субјективних права и судској заштити права.
Одређене разлике у схватању права постоје и у савременој Кини и Јапану. Те разлике су више израз идеолошких усмерења него опредељења у домену правне технике. Неопходно је објаснити основна обележја кинеског и јапанског права, да би се осветлила природа далекоисточних правних система.
1
Кинеско право
Кинеска цивилизација и држава потичу из најстаријих времена. Та цивилизација дуго није била напреднија и дамоћнија од других великих светских цивилизација. Кинеска цивилизација је била равна европској и у времену које означава границом између предмодерног и модерног раздобља. Цео друштвени живот заснивао се на темељима учења Конфучија.
Конфучијанизам је посебан систем философског, етичког и верског начина размишљања насталог у Кини на основама учења Конфучија. Живео је 551- 479. године пре нове ере. По његовом схватању врлина је сама себи награда, а прави човек се одликује тиме да не буде огорчен уколико његова врлина остене назапажена. Конфучије је тражио решење за окончање сталног ратовања и обезбеђење мира и реда. За њега је божанство било пре свега непроменљиви морални поредак, због чега се ни на добро ни на зло није могло утицати првенствено преклињањем или кажњавањем. За Конфучија, политика коју једино чине акција, вештина и предузимљивост не може бити трајна. Трајност је условљена утемељењем политике на човечности, коју ваља примењивати особито у “пет односа” породице и државе (однос владара и поданика, мужа и жене, оца и сина...)
Према ставовима конфучијанизма угледни човек је онај ко је у стању да својим ставовима прати очување природног поретка складног света. Из оваквих изнетих ставова учења Конфучија јасно је да нема неког издвојеног мишљења о правним нормама нити о њиховом остварењу путем суда. Право има тенденцију поједностављења и критике друштвених односа.
Неколико векова након Конфучијеве смрти настала су многа дела која су приказивала конфучијански поглед на свет. Од свих дела издвајају се четири за која се сматра да представљају примере класичног конфучијанизма: Меције, Велико учење, Доктрина златне средине и Hsun Tzu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET