Pravo branioca kao jedno od osnovnih prava okrivljenog u krivičnom postupku | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravo branioca kao jedno od osnovnih prava okrivljenog u krivičnom postupku". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET CRNE GORE
PRAVNI FAKULTET PODGORICA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA :
KRIVICNO PROCESNO PRAVO
TEMA: PRAVO BRANIOCA KAO JEDNO OD OSNOVNIH PRAVA OKRIVLJENOG U KRIVICNOM POSTUPKU
Pravo na branioca kao jedno od osnovnih prava okrivljenog u
krivicnom postupku
Uvod :
Pravo na branioca je je jedno od prava okrivljenog u postupku , kao i pravo koje je zajemceno ljudskim pravima i slobodama. Polazeci kroz razlicita istorijska razdoblja, okrivljeni nije uvijek imao mogucnost uzivanja na pravo na pomoc u postupku, tj. branioca. To je zavisilo od mnogobrojnih drustvenih faktora kao sto su npr: status, polozaj, moc okrivljenog, zatim materijalne mogucnosti, pripadnost odredjrnom narodu, naciji, a u nekim slucajevima ni postupak to nije dozvoljavao. Na primjer, u samom inkvizitorskom postupku okrivljeni je zagovarao polozaj predmeta krivicnog postupka tj. nije imao subjektivitet. Pr. u opstoj istrazi osumnjiceni je ispitivan ne znajuci koje mu se krivicno djelo stavlja na teret. U specijalnoj istrazi od okrivljenog se obezbjedjuje priznanje kao krunski dokaz, a sve preuzete ranje su konstatovane u zapisnicima na osnovu kojih je i donosena presuda. Istorija nam kazuje da su u srednjem vijeku( pediod koji prati inkvizitorski postupak) od osumnjicenod i okrivljenog dokazi pribavljani na veoma nehuman nacin.Pracen i upotrebom sprava za mucenje poput tocka za mucenje, spanske cizme i sl. Dakle u ovom postupku okrivljeni ne samo da nije imao branioca, vec nije mogao sam da se brani. Dok na primjer u akuzatorskom postupku i tuzeni i tuzilac su bili ravnopravni, a tuzeni je sam preduzimao odbranu.
Danas u svim modernim drustvima i zakonodavstvima susrijecemo pravo na branioca kao jedno od prava okrivljenog, koja su zajemcena ustavima i zakonoma. Sama formulacija ,,Lice koje je liseno slobode istovremeno mora biti upoznato da nije duzno ista da izjavi’’. Kao i ,,Lice koje je liseno slobode ima pravo da uzme branioca koga izabere’’. Ustav SRJ. cl. 32, stav 4 i 5. Ova formulacija nam pokazuje da ljudska prava nijesu postovana u ranijim praksama, a i predstavljaju i izraz zelje da se ovim rejesenjima sumnje odagnaju .
Pojmovi okrivljeni i branilac u predkrivicnom i krivicnom postupku
Pojam okrivljenog
Okrivljeni je jedan od krivicno procesnih subjekata i oni glavni nosilac odbrane u krivicnom postupku. Okrivljeni moze biti samo fizicko lice, protiv njega ovlasceni tuzilac preduzima gonjenje a sud pokrece postupak i vodi ga zbog osnovane sumnje koja mu se stavlja na teret. Protiv pravnog lica u nasem zakonodavstvu se ne pokrece postupak krivicni jer ne posjeduje subjektivitet okrivljenog u postupku, pa stoga ne moze biti ucinilac krivicnog djela.
Obiljezja okrivljenog
Jedno od obiljezja okrivljenog je individualna odredjenost, identifikacija. Okrivljeni se mora individualno odrediti tj. oznacizi ga imenom, prezimenom i ostallim podacima, jer se protiv nepoznatog lica ne moze pokrenuti ni voditi krivicni postupak. Ravnopravnost okrivljenog, misli se na ravnopravnost sa suprotnom stranom, a postize se pretpostavkom nevinosti okrivljenog. Pretpostavka nevinosti ga prati tokom cijelog postupka. Jos jedno od pojmova subjektiviteta je i pravo okrivljenog na odbranu. Odbrana moze biti licna, kada je okrivljeni vrsi sam, i strucna kada je vrsi uz pomoc strucnog branioca.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET