Pravni sistem i struktura Evropske Unije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravni sistem i struktura Evropske Unije". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


PRAVNI SISTEM I STRUKTURA EVROPSKE UNIJE
Osnovni principi pravnog sisitema EU
Osnivanje Evropskih zajednica početkom 50 tih godina označilo je istovremeno stvaranje novog pravnog sistema tkz. Komunitarnog prava, danas poznatog kao prava evropske unije.
Brojna su teorijska sporenja i dileme oko karaktera pravnog sistema EU, odnosno dali se radi o 1. Međunarodnom pravu jedne međunarodne organizacije, 2. o dvojnom karakteru pravnog sistema EU sa elementima međunarodnog i nacionalnog prava ili 3. o specifičnom pravnom sistemu sui generis.
Ovaj pravni sistem se bazira na međunarodnim ugovorima o osnivanju Evropskih zajednica između suverenih država osnivača. Tom pristupu nedostaje objašnjenje o ulozi institucija stvorenih ovim međunarodnim ugovorima. Na taj način su stvoreni komunitarni organi sa posebnim autonomnim ovlašćenjem u delovanju.
Upravo fundamentalne osobine pravnog sistema EU su
princip neposredne primene direktnog dejstva,
princip nadnacionalnosti.
U teoriji preovlađuju dva shvatanja pravnog sistema EU, i to shvatanje o sui generis karakteru, imajući u vidu da se radi o dinamičkoj kategoriji i drugo shvatanje dvojnom karakteru pravnog sistema koje polazi od činjenice da je komunitarno pravo u isto vreme
1. međunarodno unutrašnje pravo,
2. javnopravnog i privatno pravnog karaktera,
3. materijalno i proceduralno,
4. čine ga zakoni i sudska praksa.
Princip neposredne primene i direktnog dejstva
Princip neposredne primene predsavlja jedan od osnovnih karaktera pravnog sistema EU i znači da propisi komunitarnog prava stvaruju prava i obaveze direktno prema organima EU. Obavezna snaga komunitarnog propisa znači da se oni primenjuju neposredno na teritoriji drđava članica EU, bez obaveza njihovog unošenja u nacionalne pravne sisteme da bi dobili na pravnoj važnosti.
Princip direktne primene u suštini održava autonomnost komunitarnog prava u odnosu na nacionalne propise država članica EU. Evropski sud je svojim presudana ozvaničio principe neposredne primene komunitarnih propisa uprkos početnom protivljenju nekih država osnivača. Direkntno dejstvo komunitarnih nrmi podrazumeva da takva norma mora biti dovoljno jasna i precizna. To znači da ne sme ostavljati mogućnosti za njena različita tumačenja država članica i institucija EU.
Kod direktnog dejstva razlikuju se tkz. Vertikalno direktno dejstvo, kada se pojedinac pred sudom poziva na komunitarni propis države članice i tkz. Horizontalno direktno dejstvo, kada se pojedinac poziva na komunitarne norme pred nacionalnim sudom u postupku protiv drugih pojedinaca.
Princip primata komunitarnig pravnog sistema nad nacionalnim – nadnacionalnost
Uprkos velikom značaju ovog principa, komunitarno zakonodavstvo ne sadrži eksplicitnu odredbu o tome. Evropski sud pravde je svojom čuvenom presudom COSTA v ENEL početkom 60-tih godina ozvaničio princip primata komunitarnog prava DVE TACKE
Prioritet komunitarnog prava potvrđen odredbama čl. 189. ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, formulacijom da su uredbe obavezujuće i direktno primenljive u svim državama članicama.
Bez principa superiornosti komunitarnog prava, funkcionisanje institucija EU bilo bi ugroženo, a intenziviranje integracionih kretanja u okviru EU i van ne bi bilo moguće.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET