Pravni akti i pravne norme | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravni akti i pravne norme". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
Tema: Pravni akti i pravne norme
1. Sadržaj
2. Pojam pravnog akta
Pravni akt može se shvatiti u užem i u širem smislu reči. Pod pravnim aktom, u užem smislu reči, podrazumeva se onaj akt kojim se stvara određena pravna norma, tj. da pravna norma ne može da postoji ako nema pravnog akta. Međutim, pravni akt, u širem smislu reči, podrazumeva izjavu volje koja izaziva određene pravne posledice, odnosno promene u pravnom stanju subjekata prava. Pravni akt, može da se shvati i u formalnom i u materijalnom smislu, tj. postoji formalni i materijalni pojam pravnog akta. Pri određivanju pojma formalnog pravnog akta najvažniji je elemenat nadležnost subjekta. Kada je za donošenje jednog pravnog akta nadležan isti subjekt, tada postoji ista vrsta pravnih akata u formalnom smislu reči.
Za razliku od napred iznetog, pravni akt se može posmatrati i sa materijalnog aspekta, gde se ima u vidu njegova sadržina. Tako se pod materijalnim pojmom pravnog akta, podrazumevaju svi pravni akti koji imaju istu sadržinu. Međutim, postupak za njihovo donošenje je različit. Obzirom na formu, pravni akti se mogu podeliti na državne i nedržavne akte. Državne akte donosi organ države (skupština, vlada i dr. ), a nedržavne pravne akte donose ne državni organi, na primer, preduzeća (statut, pravilnike, odluke i dr. ).
Postoji i jedna druga podela pravnih akata, na one kojima se stvara potpuna pravna norma i one kojima se stvara jedan od elemenata pravne forme. Od posebnog pravnog značaja je i podela pravnih akata na: opšte ili normativne pravne akte (izvore prava) i pojedinačne pravne akte. Opštim pravnim aktima (izvorima prava) smatraju se oni akti kojima se stvaraju opšte pravne norme, dok se pojedinačnim pravnim aktima smatraju oni pravni akti kojima se konkretizuju na posebne određene slučajeve opšte pravne norme.
Pojedinačni pravni akti se dele: na poptune pojedinačne i nepotpune pojedinačne pravne akte, zavisno od toga da li isti obuhvataju oba elementa pravne norme (dispoziciju i sankciju) ili samo jedan elemenat pravne norme (dispoziciju ili sankciju). Pojedinačni pravni akti moraju da budu u skladu i u saglasnosti sa opštim pravnim aktima, jer oni "izviru" iz njih.
Pravne akte donose razni subjekti, ali najviše državni organi. Ostali subjekti (društvene organizacije i drugi) mogu doneti pravne akte ukoliko su ovlašćeni od državnih organa, ukoliko im je država to pravo dala. Država određuje nadležnost tim raznim telima i subjektima na koje prenosi pravo donošenja akta. Tako daje raznim organizacijama pravo da donose razna akta, statute, pravilnike, itd. Država isto tako daje pravo i fizičkim licima da mogu donositi određene akte (primer ugovore). Sva ta prava, nadležnost, određeni su pravnim poretkom. Međutim, i kod državnih organa je određena nadležnost, regulisano je koji će organi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET