pravne norme | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "pravne norme". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


S A D R Ž A J:
Uvod………………………………………………………………………………………...2
Pravna Norma………………………………………………………………...……………..2
Elementi pravnih normi……………………………………………………………...3
Hipoteza dispozicije………………………………………………………………………...5
Dispozicija…………………………………………………………………………………..5
Sankcija……………………………………………………………………………………..7
Delikt……………………………………………………………………………………….9
Zakljucak…………………………………………………………………………………..10
Literatura…………………………………………………………………………………..11
Uvod
PRAVNA NORMA
Pravna norma nije isto što i član ili paragraf jednog zakona ili nekog drugog pravnog akta. Pravna nauka ima za zadatak da iz različitih pravnih akata izdvoji sastavne delove jedne pravne norme. Primera radi, delovi jedne pravne norme mogu se nalaziti u različitim pravnim aktima (zakonima, u redbama i tsl.) – dok se dispozicija, kao pravilo o ponašanju nalazi u jednom aktu, dotle se sankcija nalazi u nekom sasvim drugom aktu.
Pravna norma, kao intelektualna, jezičko-logička tvorevina, sadrži u sebi uvek jedan preskriptivan sud »treba«, jedan nalog, zapovest (imperatum) o ljudskom ponašanju. Definisanjem norme kao zapovesti izražava se njen obavezan karakter, a ne sadržaj volje ili psihički odnos volja nadređenog i podređenog. Utoliko, pravna norma predstavlja »depsihologizovanu« zapovest, propis »treba«, a ne nalog volje »hoću«
Pravna norma je heteronomno pravilo, tj. obavezuje bez obzira na lični stav onoga kome je upućena prema njenoj valjanosti ili ispravnosti. Kako važenje pravnog poretka zavisi od efikasnosti (Kelzen), od faktičkog elementa prava, od ponašanja ljudi po normama, to nije bez značaja da li će pravne norme izazvati autonomnu poslušnost onih kojima su upućene, ili će ih ljudi slediti iz čiste »navike pokoravanja« (Ostin), ili, pak, jedino usled kazne koja je propisana za njihovo nepoštovanje.
Da bi pravna norma bila delotvorna, ona mora biti potkrpeljena sankcijom. Sila, međutim, ne predstavlja krajnji temelj i osnov prava, već je, naprotiv, jedna tehnička pomoć u ostvarenju normativnog »treba«. Naravno, i na ovom mestu je od velikog značaja da li se jedno pravilo o ponašanju prihvata autonomno ili se, pak, nameće adreasatima norme. U potonjem slučaju, subjektima prava takvo pravno pravilo izgledaće kao manifestacija sile i kao akt volje nadređenog.
Postavka da neki pojedinac treba da se ponasa na odredjeni nacin ne sadrzi u sebi nuzno ni da neki pojedinac zeli ili zapoveda tako,ni da se pojedinac koji treba da se ponasa na odredjeni nacin stvarno I ponasa na taj nacin. Norma je izraz ideje da nesto treba da se dogodi, posebice da neki pojedinac treba da se ponasa na odredjeni nacin. Normom se nista ne kazuje o stvarnom ponasanju konkretnog pojedinca.
Postavka da neki pojedinac treba da se ponasa na odredjeni nacin znaci da je to ponasanje propisano normom; ova moze biti moralna ili pravna norma, ili bilo koja druga norma. Postavka u svrhu da nesto treba da se dogodi jeste postavka koja se odnosi na postojanje I sadrzinu norme, ali ne postavka o prirodnoj stvarnosti tj.o stvarnim dogadjajima u prirodi. Norma koja izrazava ideju da nesto treba da se dogodi; iako se mozda nece stvarno dogoditi – vazi. A ako se dogadjaj o kome je rec sastoji iz ponasanja pojedinca, ako norma kaze da izvestan pojedinac treba da se ponasa na odredjeni nacin, onda je norma obavezna za tog pojedinca. Jedino pomocu pojma norme I kolerativnog pojma ‘’treba’’ mozemo shvatiti specificno znacenje pravnih normi. Samo tako mozemo razumeti njihovu primenljivost na one cije ponasanje ona predvidjaju, za koje ona propisuju odredjen nacin postupanja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET