Pravna država i ljudska prava | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravna država i ljudska prava". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1
идеје о значењу закона у успостављању и функционисању власти, као и либералних захтева који су се поставили пред европско цивилизовано и цивилно друштво. У интегралном разумевању правне државе, улога права има три основна смисла: - морални – јер јамчи минимум слободе, једнакости и сигурности; - економски – јер омогућује друштво конкуренције и уговора, а тиме и консенсуално друштво; - политички – јер гарантује заштиту људских права и слобода. С ових основних позиција морају се процењивати претпоставке правне државе и услови за остваривање тих претпоставки. Правна држава је могућа само у систему у којем је остварена веза између цивилног друштва и демократско-либералног правног система. Немачки филозоф Кант је одређујући грађанско стање као правно стање одредио три априорна принципа његовог заснивања: (1) Принцип слободе сваког члана друштва, који обликује 'општу вољу заједнице'; (2) Једнакост сваког са сваким другим, као поданика који носи одговарајуће облигације према држави – лојалност, порези, таксте, војна служба итд; и (3) Самосталност сваког члана једне политичке заједнице, као грађанина. Те априорне претпоставке су основа за установљавање осталих, без којих није могућ концепт правне државе. У том смислу, идеја правне државе повезана је са неким другим, такође општим и недељивим идејама, а пре свега са: - демократијом – као општим политичким оквиром за успостављање правне државе; - цивилним друштвом – као цивилизацијско-антрополошким амбијентом правности у савременом значењу; - легитимитетом – као пре свега социјално-моралном претексту сваке либе
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
ласти, као и независност судства; - концептом људских права и слобода – као наснажнијим легитимирајућим основом савремене политичке заједнице и сваког правног система. Појам правне државе подразумева квалитет права и његову адекватну примену. Постоје правни системи у државама које нису правне – у тзв. тоталитарној држави, полицијској, партијској итд. Правна држава је везана правом, а власт је спутана системом норми рационално постављених, које одговарају социјалним потребама људи и њиховим моралним представама заснованим на идеји толеранције, сарадње и суживота. Да би се то постигло морају се успоставити таква правила понашања која су поопштива – важећа за све. Први услов за то је да се човек у држави и од државе прихвати и третира као грађанин. Због свега тога за правну државу су врло битне демократске процедуре, које институционализују друштвени живот и спречавају злоупотребе, као и консензус око начина организовања власти.
2
Из свих тих разлога правна држава мора бити цивилна, грађанска држава, ослобођена колективистичких предрасуда, али истовремено и управо због тога, секуларизована и лаичка држава. Појам људских права је модеран појам. За време робовласничког друштва и феудалне организације државе, појам људских права у смислу у којем га данас знамо није постојао. Појам људских права постаје историјски значајан у тренутку када се у политичком смислу људи изједначавају. У буржоаским револуцијама један од основних захтева био је да се призна да су људи рођени једнаки и да постоје одређене полтичке, економске, друштвене функције на које сви имају право. У том смислу, једна од основих карактеристика појма људских права је њихова универзалност. Постоје позитивна и природна права. Позитивна или објективна права су скуп правила по којима се људи имају владати и заснована су на законским прописима. Објективно право се у неким језицима одређује посебним појмом (енгл. law), и тиме се одваја од субјективних односно природних права (eng. rights). Свођење свих човекових права на она која му подари држава не задовољава неке основне моралне обзире и пориче основне људске квалитете. Оно је у нескладу са људском слободом и једнакошћу. Зато се међу субјективним правима издвајају она права која се не дугују држави и њеној вољи, већ их људско биће има самим тим што је људско биће, дакле, независно од државе и без државе. Ова права називају се људским правима. Људска права нису позитивноправног већ моралног порекла. Она потичу из нормативног поретка који је изнад државе и држава их мора поштовати без обзира да ли је на то изричито пристала. Њих подржава либерално схватање да човек као аутономно и рационално биће улази у државну заједницу с неким правима која му се не могу одузети. За утврђивање основног каталога људских права нарочито су важни међународни документи. Нарочит ауторитет имају неке историјске повеље, декларације и устави, као што су Декларација о правима човека и грађанина из 1789, Декларација о независности из 1776 и првих десет амандмана уз Устав САД (Bill of Rights) од 1787. године. У новије време, декларације међународних организација и универзални и регионални уговори су основни темељи људских права – Универзална декларација о људским правима од 1948, пактови о људским правима од 1966. године и Европска конвенција о људским правима од 1950. године. Међународни уговори су универзалне природе, тј. отворени су свим државама на свету и теже да их обухвате како би успоставили светски режим људских права. Склопљени су под окриљем Уједињених нација. Поред те организације, највише иницијативе у припремању универзалних уговора о људским правима показале су Међународна организација рада (МОР - ILO) и Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО - UNESCO). У области људских права
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET