Pravna država | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravna država". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Sam pojam pravne dr`ave je danas vrlo aktuelno pitanje, a u predhodnih 10 godina, bolje re}i zadnju deceniju 20-veka, je posebno aktuelno pitanje u zemljama u kojima je do{lo do sloma i propadanja koncepta real-socijalizma i socijalisti~kog samoupravljanja (zemlje Isto~ne i Jugoisto~ne Evrope–preciznije zemlje ~lanice Var{avskog ugovora i balkanske zemlje biv{e SFRJ).
Zakonitost zahteva pridru`ivanje i ostvarivanje ustava i drugih pravno normativnih akata od strane subjekata na koje se odnosi. Pridr`avanje zakona zahteva pasivno pona{anje pravnih subjekata, da ne ~ine dela koja naru{avaju norme pravnih pravila. Ostvarivanje zakona zahteva aktivno pona{anje od strane odgovaraju}ih subjekata. Teoreti~ari prava putem razli~itih nau~nih konstrukcija dokazuju neophodnost pridru`ivanja zakona. Oni apriori zahtevaju da zakoni budu nu`an uslov, jer izra`avaju op{tu volju naroda, odnosno, gra|ana javnih i dru{tvenih institucija. Ova teorija op{te volje nije sporna. Neki teoreti~ari zastupaju ideju da je zakon izraz volje onih dru{tvenih snaga, koje su nosioci dr`avne vlasti. Ovde treba ista}i da volja koja je izra`ena u zakonu izra`ava odre|eni socijalni interes. Svakako, interesi razli~itih grupa se ne podudaraju, stoga jedva mogu da sadr`e volju koja treba da izrazi op{ti interes, uprkos jakim argumentima koji brane tezu op{te volje. Treba re}i da zakon izra`ava interes putem kojeg se volja pretvara u dr`avnu.
Slobodna demokratija koja odobrava u~e{}e gra|ana u politi~kom odlu~ivanju mora imati pravno-dr`avno ure|enje. Demokratija i pravna dr`ava ~ine neodoljivu celinu. Pod pravnom dr`avom treba razumeti sve one principe i postupke koji osiguravaju slobodu pojedinca i njegovo u~e{}e u politi~kom `ivotu. Pravna dr`ava predstavlja suprotnost politi~koj dr`avi odnosno dr`avi kojoj vlada samovolja. U takvim sistemima pojedinac `ivi stalno kontrolisan ’’odozgo’’ i pod pretnjom od upada u njegov `ivot od strane dobro kontrolisanog aparata dr`avne sigurnosti. ^ovek se u svemu ose}a kontrolisanim, te ose}a veliko nepoverenje prema sebi, ~ime je zatrovan sa`ivot ljudi. Uprkos svom oprezu i poku{ajima gra|ani se ne mogu otrgnuti ~vrstoj ruci dr`ave. Onome ko se bori protiv takvog stanja preti hap{enje ili {ikaniranje, gubitak radnog mesta ili ~ak sme{tanje u zatvor, a da za to ne mo`e zahtevati pravni sudski proces. A kad se on izvede pred suca onda on postupa kao funkcioner vladaju}e partije, po{to nema nezavisnosti sudstva. Jurisdiktivna vlast je u ovakvim sistemima samo jedna od tehnika da bi se ’’materijal-ljudi’’ u~inio ’’obradivim’’. I ako da obi~ni gra|anin nikad nezna da li je zapao za oko vladaju}im struktirama. Samo ova nesigurnost je dovoljna za njega da se ose}a zavisnim i neslobodnim. Pored toga ~ini se da pravo u privatnoj oblasti funkcioni{e-jer se i u diktaturama ka`njavaju lopovi ili oni koji naprave neki saobra}ajni prekr{aj. Ali, ~ovek se ne mo`e osloniti samo na to. Jer svi pravni propisi mogu se opozvati, a diktator ili dr`avna partija odre|uju {ta je pravilno, a {ta ne.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET