Pravna država | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravna država". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
TEORIJA DRŽAVE I PRAVA
' PRAVNA DRŽAVA'
Novi Sad, novebar 2008
Sadržaj
Uvod.............................................................................. 3 Pravna država – poreklo i naziv................................. 4 Odnos pravne države i državnog prava.......................... 4, 5 O nekim materijalnim određenjima pojma pravne države. 5, 6 Razvoj ideje vladavine prava.......................................... 6 Stvaranje pojma vladavine prava..................................... 7 Zaključak....................................................................... 8, 9 Literatura..................................................................... 9
1. Uvod
Kada je na pragu novoga doba (1656), Xems Herington suočio svoje savre menike sa izborom između vladavine ljudi (empire of men) i vladavi ne zakona (empire of laws),on je samo iznova postavio večno pitanje kojim su se pozabavili još antički mislioci. Platon, u svojim čuvenim dijalozima: Državi, Državniku i Zakonima, davao je različite odgovore na ovo pitanje. U Državi se zalaže za vladavinu nekolicine najboljih filozofa koji oličavaju jedinstvo apsolutnog znanja i apsolutne istine i koji su slobodni od bilo kakvih zakona, pošto je u njihovoj volji i najviši zakon. Država je početak sumnje u ovakav ideal, a u Zako ni ma Platon i dalje daje prednost vladavini mudrih. A kako je to odista teško naći, treba izabrati "ideal drugog reda – vladavinu zakona". To je bila "imitacija najboljeg i najlepšeg života" i "nekako najbliže besmrtnosti". Stoga niko ne sme da bude iznad zakona, već svaka, pa i najviša vlast mora biti podređena zakonu koji je istinski gospodar i upravljač u državi.
Slične ideje se sreću i kod drugih antičkih i srednjovekovnih filozofa i teoretičara. Zajednički sadržilac svih njih može se predsta viti izrekom Tita Livija: "Vladavina zakona je moćnija od vladavine ljudi". Ali, kao i u svako dnevnom životu, tako i u teoriji sve što je moralno i plemenito podložno je manipulacijama. Tako su se vekovima donosili i nepravični, izopačeni i tiranski zakoni - prokletstvo ljudskog roda. Sve njih donosila je država –moć i suverena vlast. Tako se i logički nameće pitanje da li takve zakone treba poštovati i na šta se valja pozvati kada im se otkazuje poslušnost. Jedan od mogućih odgovora nalazimo kod Sofokla u težnji za večnom i nepromenljivom pravdom, koju ne stvara ljudska vlast, već ono na koje se takva vlast poziva. Xon Milton u svojoj "Areopagitici", a povodom "ozloglašenog ukaza engleskog parlamenta od 14. juna 1643.", kojim se ukida sloboda štampe, Milton reče, "prirođeno-pravo koje ljudi stiču već samim rođenjem".
Izrazi Rechstat i Role of law su, dakle, suštinski isti. Zahva lju ju ći različitim globalnim pristupima teorija koje su iznjedrile, oni se ne upotrebljavaju uvek kao sinonimi, pa je ovaj rad pokušaj da se obrazloži i pojasni svaki od ova dva pojma, a onda u zaključnom razmatranju utvrdi njihov međusobni odnos - sličnosti i razlike.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET