Poreski sistem u našoj zemlji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poreski sistem u našoj zemlji". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
Tema:
PORESKI SISTEM U NAŠOJ ZEMLJI
Predmet: poslovno pravo
POJAM PORESKOG SISTEMA
Porez svake države, pa i naše, predstavlja javne prihode fiskalnog karaktera, a "poreski sistem" obuhvata sve poreze, doprinose, takse i naknade.
Instrumenti koji čine poreski sistem jedne zemlje trebalo bi da budu skladni i izbalansirani, ali praksa pokazuje da svaka država ima sopstvene ciljeve i načine kako će izvršiti zahvatanja od svojih poreskih obveznika.
Iza postojanja pojedinih poreza kriju se – pored fiskalnih i ekonomskih – razni socijalni, politički, istorijski i drugi razlozi.
U najvećem broju zemalja primenjuju se manje-više ″standardni″ porezi kao što su: porez na dohodak fizičkih i pravnih lica, porez na promet, akcize, porez na nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon...
Na različitost poreskih sistema u različitim državama mogu uticati različiti faktori:
Razvijenost privrede
-U zemljama u kojima je dohodak po glavi stanovnika visok, učešće poreza na dohodak,
pa i poreza na imovinu, biće veći, nego u zemljama u razvoju.
-U državama u kojima je dohodak po glavi stanovnika nizak, porezi se više oslanjaju na
potrošnju, pa su u njima udeo carine, akciza i poreza na promet veći nego u razvijenim
zemljama.
b) Društveno-ekonomsko uredjenje (tržišno orjentisana i li centralnoplanska privreda)
-U tržišno orjentisanim privredama poreska politika se vodi tako da se obezbedi
optimalnost u ostvarivanju alokativnih i redistributivnih ciljeva (zadovoljenje
ekonomskih, ekoloških ili socijalnopolitičkih razlogo po postavljenim kriterijumima).
-U netržišnim privredama porezi i druge dažbine se transferišu (prenose) iz državnih
preduzeća u budžet, raspoređeni po raznim sektorima u ekonomiji.
c) Fleksibilnost pojedinih poreza
Na promene u strukturi poreskog sistema može uticati i automatska elastičnost prihoda
nekih poreskih oblika u odnosu na konjukturna kretanja u privredi.
U uslovima inflacije, koja se, u manjoj ili većoj meri, susreće u skoro svim državama, ako
pretpostavimo da se poreske stope i nivo poreskih olakšica ne menjaju, možemo zapaziti
sledeće automatske promene u relativnom značaju ovih poreza:
Povećaće se udeo poreza na dohodak fizičkih lica zbog uticaja inflacije. Ako u privredi dođe do realnog rasta dohotka, automatski će doći i do porasta poreza na dohodak, jer će veći broj obveznika biti podvrgnut višim poreskim stopama;
Deo doprinosa za socijalno osiguranje donekle opada, jer se u većini zemalja doprinosi plaćaju samo do određenog limita. Kada plate zbog inflacije pređu taj limit marginalna stopa doprinosa iznosi 0%, a prosečna stopa počinje da se smanjuje. Kako je limit uglavnom iznad prosečne plate, automatski pad udela doprinosa za socijalno osiguranje najčešće nije veliki;
Udeo akciza će opadati, jer su stope mnogih od njih iskazane u apsolutnim iznosima, tako da se relativni značaj ovih poreza smanjuje kako cene rastu;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET